Sa svojim kerovima (cija osnovna namena nije pronalazenje ranjene divljaci) uspesno nalazim ranjenu svinju (pod uslovom da je dobro ranjena), ili kerove vodim na povodniku (ukoliko teren to dozvoljava) ili ih pustam i pratim, ker se sve vreme javlja dok prati krvni trag (na povodniku ili pusten), kada dodje do ranjene ili mrtve svinje pocinje da je oblajava i to je to... Desavalo se da nalazimo svinju u krugu od 200 m. a i svinje koje su otisle nekoliko kilometara od mesta ranjavanja! Po meni je naj vaznije da sam lovac prilikom pucanja obrati paznju na reakciju divljaci! Kod mene je teren sa velikim usponima, svaka svinja koja je dobro ranjena ne moze da se penje, i obavezno bezi u pravcu backala (kaljuge), to je prvi znak dobrog pogotka, takodje ako krvari (sto nije uvek slucaj, pusti krv tek nakon 100-200m.!) treba obratiti paznju na boju krvi...
Imam jos pojedinosti...
Napomena: primeri iz prakse!