Svi mi imamo svoje sentimantalne razloge kad su pasi o pitanju. Razgovori o lovačkim pasima su jako teški, to je nešto jako personalizirano, nešto kao o ženama ili politici, netko voli crne neko plave.... 
Živa istina. Čini mi se da ih ipak neumjereno volim; prve batine, negdi s 5 godina, sam dobija radi valjanja isprid psećih kućica, prve korake učinija držeći se za kuju balkanku (dobro, tog se ne sićam, ali tako su did i baba tvrdili), prvi se put nakratko izgubija u Velebitu, naravno sa omiljenom istarkom (cila nevolja ispala, dida je skoro kolpalo o' straja...).
Ukratko, da moram u dvi riči reć zašto volim lov, reka bi:" Radi pasa."
No, to nije tema, pa se za
ispričavam kolegi iz rodnoga mi grada.
