Da li cu skuzitč
znam da je gdja Karin Straman pokojna, ali kad me vidi Pol Sigers njen vodic siroko se osmehne i srdacno pozdravi mladog kolegu.
Zadnje leglo koje sam imao bilo je od Tassa Hege Hausa, sad mi je tu njegova unuka.
Paradelinensis - uglavnom nikad. Hege Haus uvek, steta sto ne postoji vise kao odgajivacnica, ali legenda je ostala i traje.
Inace, na prostorima ex Yu odnosno Srbije i Hrvatske - radi se ono sto ni u ludilu ne bi uradili Italijani ili ne daj Boze Nemci. Ukrstaju se linije pasa iz Ceske, Nemacke, Italije plus domaci koji su negde izmedju. Dakle ne veliki i teski kao sto je bio Yard Hege Haus (doduse, sudio sam mu - pas ima PERFEKTAN nos) ali ne ni niski, odvratno ruzni poput nekih italijanskih pasa gde je forsirana brzina. Zna se kako nemac treba da trci i radi.