MIKOV FINI ČEHOSLOVAKMnogo sam voleo da budem dobar izviđač. Pre toga, bio sam uzoran pionir. Kao omladinac se nisam nešto naračito istakao , verovatno zbog hormona. Štaviše draže su mi bile planinke nego omladinke jer su ove prve bile za prsa naprednijih i druželjubivijih shvatanja. I svoj prvi nož pazario sam potpuno sam u Lovcu na Zelenom vencu 80 ili 81 godine prošlog veka, iskamčivši crvendaća od matorog. Jer ko je video mladog Titinog izviđača bez noža o pasu. Danas kad bi klinac iz 5-6 razreda ušao u prodavnicu lovačke opreme i zatražio od prodavca neki lep nož policija bi pohapsila prodavca sa sve roditeljima dotičnoga. Psiholozi, socijolozi, psihijatri, ne vladin sektor i svi ostali dramoseri raspredali bi o tome u medijima do neke nove senzacije. A taj prvi nož što kupihu u životu beše Mikov. Na sečivu je pisalo Venado. Imao je plastičnu dršku imataciju jelenskog roga a štitnik prstiju i kalpak drške je bio od špialtera. Za mene u tom trenutku to je bio najbolji nož na svetu. A šta je sve tek izdržao! Bacanja, lupanja , struganja ptičijih govanaca sa simsa, skidanja izolacije sa kablova , zavrtanja i odvrtanja šrafova, mnoge svinjokolje i seckanje sala za čvarke … Ali nije preživeo odmrzavanje šnicli kad je majka tukla čekićem za meso po njemu i šniclama. Tačnije dobro se držao dok je tukla drvenim delom čekića. Iznervirana što proces slabo ide a gosti na vratima slučajno je okrenula čekić . Kad je udario metal na metal ciknuo je vrh noža. Za mene to beše tragedija epskih razmera iako se uz malo brušenja mogao izvući novi vrh. Kasnije sam saznao da je Mikov bio vrlo čest nož o pasu lovaca širom SFRJ. Za mnoge poput mene on je bio i prvi nož koji su kupili u životu a prva ljubav zaborva nema!
Malo istorijeNe treba Čehoslovačku posmatrati kroz njen boravak u bratskom zagrljaju SSSR-a i siromaštvo građana iz tog perioda. Čak i tada imali su hrabrosti da traže svoj put u bolje sutra ali su im Sovjeti oružijem objasnili da greše i još čvrše ih stisli u bratski zagrljaj država iza gvozdene zavese. Čehoslovačku treba posmatrati kao najindustrijalizovaniju teritoriju Austro-Ugarske sa bogatim feudalnim nasleđem.Takođe Čehoslovačku treba posmatrati kao zemlju sa izuzetno razvijenom industrijom između dva svetska rata a jedan od razloga je bila seoba nemačkog kapitala u susedstvo usled mnogih zabrana u ulaganja u vojnu industriju posle I Svetskog rata. Demografski ona je konglomerat vrednog i poslovno preduzimljivog slovenskog i germanskog življa. Ne čudi onda formiranje i prvog nožarskog esnafa u malom pograničnom mestu Mikulášovicama 1794 od strane lokalnog trgovca Ignaza Röslera. Od ove prve manufakture sa 100 zaposlenih u sledećih sto godina nastaće ,,češki Solingen,, poznat širom Evrope po proizvodnji svih vrsta sečiva, noževa,sablji, alata , medicinskih instrumenata i sličnih metalnih konstrukcija. Malo pogranično mesto od strane Ćesara Franje I dobiće 1 februara 1916 povelju sa pravima grada . Nešto pre početka I Svetskog rata grad će doživeti i ekspanziju nožarske industrije koja će se nastaviti i nakon raspada Austro-Ugarskog carstva. Direktno u nožarskoj industriji radiće 4500 uposlenika što je brojka vredna respekta i današnjih dana. Tokom II Svetskog rata Miklušovici su bili pod III Rajhom i vojnom planskom industrijom. Nakon toga tu su formirana dva državna preduzeća, Koh-i-noor koji se bavi kancelarijskim potrepštinama i nožarska fabrika Sandrik. Od 1955 dolazi do fuzionisanja dve firme u jednu Mikulášovický kovoprumysl (Mikulášovičku metalsku industriju), sa Mikovom kao imenom brenda. U socijalizmu Mikov postaje ozbiljan brend što se noževa tiče a fabrika uvodi nove automatizovane tehnologije koje odmenjuju ljudski rad i za to vreme kvalitetne nerđajuče čelike. Proizvodi ove fabrike izvoze se u preko 106 zemalja širom sveta. Trenutno je Mikov akcionarska kompanija koja i dalje uspešno posluje sa noževima i kancelriskim materijalom dok Čehoslovačke kao države više nema. Mirno je se razdružila na Češku Republiku i Slovačku od 1 januara 1993 godine. Pametni i fini ti ljudi Česi i Slovaci za razliku od nas bivših Jugoslovena!
Noževi Mikov danas?Želite li lovački nož za malo novca i da pri tome ne razmišljate šta će se istom desiti kod grube upotrebe? Ako želite takav nož, kolekcija lovačkih noževa iz naše mladosti sa početku teksta je jeftiniji segment koji se proizvodi i danas. Nož je izrađen od nerđajuće 425 ce kaljene na 55-57 Rokvela, oštrica je ravna u poprečnom preseku klinasta i nema dršku punog profila već je plastika rukohvata navučena na sečivo . Košta u zavisnosti od modela do 25 eura. Ima i jeftinijih od 7-8 eura koji dizajnom podsećaju na skandinavske noževe Moru i Bančo. Prilično fer i pristupačna ponuda da nije jedne male začkoljice kod nas ih odavno nema (od gašenja firme ,,Lovac,,) već su te cene u matičnoj zemlji. Segment ozbiljnih lovačkih noževa fiksnog sečiva nešto je skuplji. Što se dizajna , geometrije i finalne obrade tiče nema nekih ozbiljnijih primedbi sem na izbor čelika. U tom cenovnom razredu konkurencija nudi mnogo bolje čelike doduše u skromnijoj finalnoj obradi.Mikov je u tom segmentu prilično nedorečen. Tačnije ozbiljno kaska za trendovima. Ono što posebno treba izdvojiti iz ponude Mikova su preklopni lovački nožiči . Dizajnom slični izvornom ,,Švajcarcu,, sa drškom od jelenskog roga sa više funkcija uključujući i odvrtač pampura buteljki van vremenske su naprave. Ko voli klasiku, tradiciju i grozi se sajber dizajna neće pogrešiti ako nabavi jedan od ovih preklopnjaka. Cenovno se kreću od 50ak do 150 evra i dobra su investicija obzirom da u nemačkom Solingenu takvi isti preklopnjaci koštaju djavo ipo. Već rekoh da je bivša Čehoslovačka zemlja bogatog feudalnog nasleđa koje se ne može zamisliti bez lovne tradicije. Eho prohujalih vremena može se pronaći u lovačkim bodežima ili kako još vole da ih nazivaju kratkim lovačkim mačevima. Nekada su takva sečiva služila za finalni bod uz kratko koplje a danas još ponegde se koriste u istu svrhu kod lova svinja čoporom pasa. Nacifrani i napirlitani bodeži sa ručkom od kože ili jelenskog roga do pola metra dužine (sečiva 25-30cm) nisu baš za nošenje po lovištu ali su se ,,ubili,, za dekoraciju iznad kamina ili na zidu lovačke sobe. Cenovno koštaju do 300 evra što je opet mnogo, mnogo manje u poređenju sa noževima iz susedstva. Izrađeni su od nerđajuće 420ce kaljene na 55 Rokvela. Pored nama najinteresantnijeg lovačkog segmenta u ponudi firme Mikov zastupljeni su još i kuhinjski noževi, vojni noževi i bodeži, sportski noževi, noževi i pribor za mesare , eksluzivna produkcija, noževi na oprugu preklopnjaci , prigodni pokloni sa opremom (aksesoar), noževi u kitu (u delovima po sistemu uradi sam) i rezervni delovi za iste. Jako su interesantni noževi sa oprugom koje kod nas svi vole da nazivaju zovu ,,skakavci,, . Za razliku od jeftinih stileta (nekada kupovanih u Trstu) kojima je sečivo namenjeno ubodu i izleće iz drške stiskom na dugmence a koji su ulaznica za prekšajnu ili krivičnu prijavu u mnogim zemljama sveta (pa i našoj) Mikovi su vrlo luksuzno dizajnirani i kvalitetni a samim time i srazmerno skupi.Tačnije isti su hibridi lovačkog noža širokog sečiva i preklopnog noža sa oprugom koja bravi a kojem je namena lovačka upotreba a ne bod čoveka. Sečiva su urađena od solidnog nerdjajućeg čelika ili od kovanog damaska, rukohvat je plemenito drvo , kost ili rog , lisnata opruga je dobro odrađena i omogućava dugotrajnu upotrebu dok je kućište nerđajući čelik . Nose se o pasu u futroli pa nema skrivenog nošenja koje je takođe u nekim zemljama zakonski sankcionisano. Cenovni raspon je od stotinak do petstotinak evra za najluksuznije primerke sa dosta ručne dorade. Upotrebljivi su ali nisu nešto preterano omiljeni kod lovaca Evrope dok su sa one strane Atlantika hit. Po svemu sudeći Mikov je uspeo da na fini način prebrodi ,,Plišanu revoluciju,, i prelazak iz komunizma u kapitalizam a sada prilično dobro pliva u neo liberalnim vodama tržišne ekonomije što se za naše fabrike noževa ne može reći. Možda će i neke buduće generacije lovaca za svoja prva sečiva izaberu ovog finog Čeha.
Ps. 1000 post red je da bude malo ozbiljniji !