Iznenada, nakon kratke bolesti, napustio nas je lovac i moj veliki prijatelj i ucitelj cika Slobodan Sloba Pavlovic.
Iako sam sa Slobom lovio kratko vremena (oko godinu dana), pored lova, saradjivali smo u oblasti lovstva, pravnih akata vezanih za lovstvo, uredjivanja njegovih knjiga i clanaka dosta intenzivno i druzili smo se privatno.
Osjecam se obaveznim napisati poneku rec o njemu, kako bi ostao zapamcen i na ovim elektronskim stranicama.
Cika Sloba se rodio u Stepojevcu 26. 04. 1943. godine. Po zanimanju je bio dipl. profesor geografije, ali se za celog radnog veka bavio vojnim novinarstvom u listu NARODNA ARMIJA. Pored toga, bio je pasionirani lovac od 1963. Ne samo lovac, vec i lovacki radnik. Posle penzije, nastavio je pisati za ZOV, LOVACKE NOVINE i saradjivati sa LSS om, kao predstavnik LU Vojnik - Beograd u kojeme je bio clan UO i Predsednik Komisije za uskladjivanje pravnih Akata. Putujuci kao novinar, svojim kvalitetima je sticao poznanstva po celoj EX Jugoslaviji, i lovio (kako je volio reci) od Triglava pa do Djevdjelije. Ponosio se Sa svojih preko 300 trofeja visoke divljaci. Poznanstva su isla i dalje, pa i do vrhunskih puskara Boroveca i Ferlaha. Sa sijetom i ponosom, lovio je svojim "damama" iz Ferlaha, dvokuglarom (nazivao je Grofica od Ferlaha) i vrhunskim rucno radjenim Mauserima... Ipak cesto je nosio i svoju prvu pusku, Ruskinju orozaru, kojom je ulovio svog prvog fazana pocetkom novembra davne 1963. i svog poslednjeg vepra 16.12.2006 godine u Nikincima u grupnom lovu.
Sloba sa svojom prvom puskom i poslednjim ulovom, Nikinci 16.12.2006.Iako se nikad nije bavio svojim zanimanjem, Sloba je ipak bio profesor - pedagog. Voleo je drustvo mladih lovaca (svog bratanca Vlade, Brane, Mije i mene), rado nam je izlazio u susret. Ucio nas o bezbednosti u lovu i potkrepljivao svojim iskustvima, Zakonskoj regulativi, upoznavao nas sa terenom rasirenom na 6600 ha lovno korisne povrsine poligona Nikinci, osnovama balistike, reloadinga.
Ne samo da nas je ucio, cesto je kao vodja lova izlazio u susret nasim malim nestaslucima pocinjenim u lovu i sobom pravdao nase postupke, te nas oslobadjao "odgovornosti"... Pozivao je cesto Branu, Miju i mene da mu budemo gosti, da se druzimo i pricamo.
Vrlo brzo smo postali kucni prijatelji. Ko ga nije upoznao kao supruga i oca, malo je znao o Slobi. Iznad svega, bio je glava domacinskog toplog stana, pozrtvovan svojoj supruzi i kceri! Izuzetan sin, brat i otac.
Sta jos reci :cry: :cry: :cry:
Druze Slobo, zivot menja zivot, iznenada si nas napustio, ali se nadam da ce Dragana uskoro na svet doneti jednog novog Slobu, koji ce svog dedu upoznati kroz tvoje trofeje, slike, tekstove i knjige (Ceka 1, Ceka 2 i Lovna divljac Srbije), price tvojih prijatelja i nastaviti cestitim putem lovacke porodice Pavlovic.
Slobo, staracu se da Ceka 2 ugleda svetlo dana kroz planirani tiraz...
Slobo jedva cekam da u 3 ujutro krenemo Vlada i ja da ih (divlje svinje) iznenadimo u trpezariji, tebi u cast.
Slobodane - Slobo Pavlovicu, poslednji pozdrav, od tvog druga, ucenika, saradnika i lovca,
Srdjan N. Stegnjaic!
Sigurno te ceka Raj u Vecnim Lovistima Sv. Evstatija...
Sloba Pavlovic na svojoj poslednjoj radnoj akciji, Nikinci 15.04.2007