Jos jednom :UMRO JE MATAN NOGALO
Umro je Matan Nogalo.
Čovjek koji je skovao jastreba.
Čovjek koji je skovao zmiju.
Čovjek koji je skovao vuka.
Otvorio je kovačnicu
na nebu.
Kad grmi,
kad sijeva,
to Matan i Pile Nogalo
na nebu
nad Velimom
kuju.
Mogao je skovati
medeni sat.
Mogao je skovati pčelu.
Mogao je skovati med.
Kad su ustrijelili jastreba,
skovao jastrebu
gvozdeno krilo.
Kad su vuku razbili čeljust
i prebili nogu,
skovao mu gvozdenu čeljust
i gvozdenu nogu.
( Čuje se gvozdeni urlik.
Vidi se gvozdeni trag.)
Kad je Mate Radalj, u ratu,
izgubio oko,
rekao mu je: Ne plači,
imenjače,
ja ću ti skovati drugo.
Matanove sjekire, modre i oštre,
progovarale su iz vatre.
Matanove brave
otključavale i zaključavale
usta, utrobe, duše.
Nadmeću se Matan i Pile Nogalo:
tko će skovati ljepšu zmiju,
tko će skovati ljepši cvijet.
Pile skuje poskoka.
Matan mu išara leđa.
Pile mu skuje rašljast,
Matan njemušti jezik.
Pile skuje garipulu.
Matan ružu.
Pile joj skuje miris.
Matan joj skuje ime.
Pile skuje jarebicu.
Matan u jarebici jaje.
Pile skuje Mjesec.
Matan mjesečinu.
Pile skuje prsten.
Matan skuje smrt.
