Visoka čeka
Dovede mene Draganče na poziciju, pokaže prstom na lipu i reče:"Ene ti je čeka". Gledam tri močice za penjanje a gore na 6 metara visine dve daščice. Mislim se nešto, popeću se, ama po mraku imam automatski silazak a onda eto zajebancija na moj konto na pretek! Gde sad da se prizemljim na tvrdo... pa ostanem na majčici zemlji. Više mi se sviđa da odem do obližnjeg domaćinstva i naslonim se uz ogradu jer mi se čini da tu nema domaćina što mi i Draganče potvrdi. Pogledam teren, nađem lepo mesto uz plot, naberem pune ruke divlje nane, te se njome malo protrljam da me rogator baš odma* ne oseti i počnem polako da dozivam. Posle nekog vremena prvi znak kretanja. Odredim pravac i nastavim sa "puhanjem". Elem vidim da će rogator izaći iz jednog šumarka. Namestim pušku na oslonac i u duvačkom krešendu rešim da prevarim đuvegiju. Uzbuđenje raste i na zadnji zov dobijem odgovor! BEEEEEEEEE, ogromna ovnina sa još većim rogovima "Sjeničak" izađe i žbuna pomalo zbunjen mojim bravuroznim duvačkim umećem pogleda me "blagotelećim" pogledom onako kako samo ovnovi znaju i zamakne opet u onaj šumarak! Ma idi Draganče u ... pomislih u sebi, dobru si mi čeku namenio ! Eto šta sve može da se desi kad vabite đuvegiju negde u planini na proverenom mestu ! 🤣
