zakon je zakon i treba ga se držati,dugonogi goniči u ravnici nisu nimalo opasniji od povišenih brakjazavčara ili upornih terijera
lijepo je rečeno da je ,kad su dugonogi goniči u pitanju,osnovno jesu li školovani kako treba primjer u većini lovišta u Istri love istarski goniči,a u lovište ne smije ući ni jedan koji goni srnu(a u lovu ih bude čopor_ od srne se sklanjaju) ja svjedok
moje društvo je u Doboju kupilo srpskog goniča,tjera samo divlju svinju i drugo ništa
prijatelj mi ima deset goniča,istarci i posavci,troje od njih se iz punog gonjenja na zvižduk vraća,ostali ne dakle ista škola,različit karakter
je li pas agresivan ovisi o gospodaru,a goniči bez obzira na pasminu se uglavnom mogu naučiti
barem abecedi ponašanja(dođi,ne diraj,čekaj)
no,mi najprije moramo poći od sebe i izučavati lovca u sebi,kad budemo znali što hoćemo,na ovaj
ili onaj način,ako smo uporni,to ćemo prije ili kasnije dobiti