Belouške se redovno penju na drveće, naročito u ritu, imam jednu jako dobru čeku na staroj vrbi, gde je em dobro mesto, em dobra preglednost, ali leti je mana predveče kada dođem na tu vrbu dok se penjem gore minimum 2-3 belouške nađem sklupčane na granama i čim me vide one se sa visine od 2-3m jednostavno bace dole (ispod vrbe obično bude plitka voda, mulj, ševar), bukvalno se samo bace sa te visine. Kada se popnem moram prvo im psovati celo stablo Colubridae i podfamiliju Aglypha jer se sav naježim i nakostrešim, međutim to je lepši deo priče. U toku večeri i noći dok čekam obavezno se opet dve-tri nekada i više vrate nazad na drvo, jednom prilikom sam se pripremao krenuti sa čeke jer je lov po dogovoru završen i upalim malu baterijsku lapu kad ona sklupčana pored moje čizme, čim sam instiktivno cimno nogu odmah je pobegla, ali kada noću silazim obavezno moram nekom granom lupkati da bi pobegle pre no ih ugledam. Kao što kaže brane neotrovne, bezopasne ali kada je vidim onako veliko od preko metra debelu od pojedenih žaba nije mi svejedno. A kako se klima menja samo je pitanje dana kada će se pojaviti i neke ne baš naivne zmije, jer su već viđane nepoznate vrste. A kod mene u Potisju su džungle i svašta se može izroditi u tim šumetinama i ritovima.
