Zovem se Nikola Stajic,zivim u Vojvodini,selo Neuzina u okolini Zrenjanina. Nemacke Lovne Terijere drzim od svoje dvanaeste godine,kada sam na poklon dobio musko stene od jednog kolege mog oca.
Tada mi je ova rasa prirasla za srce,i od onda se nase dvoriste nemoze zamisliti bez Terijera.
U zimu 2008 sam resio da pocnem malo ozbiljnije da se bavim rasom,i u decembru te godine sam kupio svog prvog muzjaka sa rodovnikom.
Stenac se zvao Pera,tada je imao 4 meseca,i kupljen je od Vladimira Jurkovica iz Zablja,koji mi je svojim kasnijim savetima puno pomogao da od Pere napravim pravog svestranog psa,i ovom prilikom mu se na tome zahvaljujem
.
Pera me je na prvi pogled odusevio svojim izgledom,a kasnije i svojim karakterom,poslusnoscu,i urodjenim osobinama.
On je sin Benija i Bebe,ta kombinacija je tri puta ponovljena jer se pokazala kao jako dobra. Beni je sampion u lepoti i radu,sa polozenom svestranom utakmicom,pas maksimalnih urodjenih osobina,dobrog rada na divljoj svinji,dobrog temperamenta i karaktera,koji se dokazao u priplodu-pas kakvom treba teziti! Beba je kompletna lovna kuja,dobrih urodjenih osobina.
Evo nekoliko Perinih slika:
Sa 6 meseci:
Rodovnik:
Pera je bio pas maksimalne sledoglasnosti,i jedan od retkih koji sledoglasno javljaju i pernatu divljac:
U rovu je bio jako istrajan,bio je precizan na divljaci,i uvek je isao na vrat (snimke necu postavljati iz poznatih razloga).
Bio je jako dobar aporter,i radio je sa velikom voljom,evo nekoliko snimaka:
Aport iz vode:
Aport kornjace:
Aport jajeta:
Vlecka fazana sa 400 metara (jedna duz) u augustu:
Vlecku sam ja vukao dok je on sedeo odlozen u zbunju,tako da se vidi samo donosenje,uvek mi je bio problem da ide jos neko samnom da snima,pogotovo po takvim vrucinama.
Jos malo slika:
U jednom lovu na fazane:
Pera je bio svestran pas, lako vodljiv,poslusan,nesto mirnijeg temperamenta,maksimalne sledoglasnosti,dobrog vracanja,sa velikom voljom za radom,pas po mom ukusu. Imao je jednom Prvaka Razreda Mladih,izveden je na tri izlozbe,i na IUO,koji nije upisan u knjizicu jer je za sledoglasnost dobio ocenu manju nego sto je zasluzio,a to je jedina disciplina zbog koje sam i izasao na taj ispit.
Kako sve sto je lepo kratko traje,tako sam nazalost i bez Pere ostao u jednom lovu na divlje svinje u Zablju 26.12.2009.
U aprilu '09 sam kupio jos jednog Benijevog sina zvao se Aca,majka mu je unuka Astora vom Asstraate.
Acu je prvo kupio jedan poljoprivrednik iz mog mesta,drzao ga je do godinu ipo dana,pa sam ga ja kupio kad on vise nije imao vremena za njega.
Sa Acom nije nikad radjeno nista dok nije dosao kod mene.
Odloznost je naucio za 2-3 dana,imao je urodjen aport:
Hteo sam da mu doradim aport,medjutim polje mu nije bilo jaca strana,pa sam ga prodao Irini Aleksandrovoj u Rusiju.
U sustini i on je bio dobar pas,ali prvi vlasnik nije imao vremena za njega,pa je bio malo svojeglav,sto mi nije jako smetalo,ali sam ga u augustu prodao zbog loseg rada u polju.
Trenutno imam samo jednu malu zenkicu,Dunju. O njoj se jos nema sta veliko pisati.
Nju sam dobio na poklon od Vlade iz Zablja kada sam ostao bez Pere.
Malom sam za sad zadovoljan,temperamentna je i zivahna,donosi mi stvari koje bacim:
I zaiteresovana je za pitomu svinju:
Ona je cerka Vladinog Dexa,i Boni,Benijeve sestre iz legla.
Vladin Dex je pas maksimalne sledoglasnosti,ostrine i vodoljubivosti,i nadam se da ce te urodjene osobine preneti malu Dunju.
Ako sam nesto zaboravio,dodacu kasnije.
