poznato je u genetici da se pri ukrštanju različitih rasa (najviše provereno i utvrdjeno u stočarstvu-hibridi kod pilića za tov,dvorasni ili trorasni melezi kod ovaca,goveda,svinja)ne retko ispoljavaju najbolje zajedničke osobine oba roditelja ili pretka iz F2 generacije tzv.heterosis,ali se ta ukrštanja uglavnom odnose na ispoljavanje jedne ili najviše 2 osobine(sklonost za brzi tov,mlečnost,kvalitet i dužina vune itd) i i važe za prvo koleno dok se kasnije gube(semenski hiridni kukuruz,pšenica itd u ratarstvu)dakle što bi rekli za jednokratnu upotrebu...Isto mišljenje imam za mešance u lovnoj kinologiji jer se tu radi o heterozigotima i sledeća generacija može biti svakojaka a najčešće nikakva....Kod uzgoja konja za primwer može da posluži irski hanter koji sse dobija od pastuva engleskog punokrvnjaka i hladnokrvnih ili hanter kobila,dakle hanter kao rasa ne postoji već samo kao proizvod.Mislim da je daleko bolje ali i teže gajiti pse u čistoj priznatoj rasi,a ne proizvoditi upotrebne meleze po geslu"posle mene potop" jer sve su rase baština naših prethodnika i kao takve dragulji našeg podneblja,a radne osobine se razlikuju unutar svake rase tako da selekciju treba praviti u okviru čiste rase.U svakoj rasi ima dovoljno dobrih jedinki ali osnovu rada treba da čine pasminski klubovi koji bi usmeravali uzgoj,vršili odabir priplodnih jedinki i samim tim vodili rasu ka ujednačavanju i poboljšanju,a ne da to bude prepušteno naporima zaljubljenika koji zbog svog truda često bivaju smatrani fanaticima i osobenjacima.Klupski rad je po mom shvatanju recept za uspeh a dokaz je razvoj kinologije u svim zemljama gde se takva mustra primenjuje....