I u najprimitivnijim uslovima, bez mnogo opreme ili čak i bez kvalitetnih kamenova je moguće naoštriti nož i to više nego izuzetno, upravo prema rečenici "U ruke Mandušiča Vuka biče svaka puška ubojita".
Kada sam počeo da skupljam noževe oštrenje mi je predstavljalo popriličan problem, i uvek mi se činilo da mi noževi nikada nisu dovoljno oštri. Pretpostavljao sam da je problem u opremi, i savladavanje veštine oštrenja sam usmerio na skupljanje sve bolje i bolje opreme i magičnih alata koji će pomoči da nož zaista bude oštar.
Kada sam pre 5-6 godina nabavio Lanski činilo mi se da su svi moji problemi rešeni, i da će sa njim svi noževi biti savršeno naoštreni. Na kraju , posle desetak godina, jednostavno mogu da konstatujem da je sve to bila zabluda i da sam u traganju za načinom kako da naoštrim nož često skretao na stramputicu. Upravo zbog toga pokušaču da vam prenesem način oštrenja koji se pokazao najefikasniji i koji lično koristim zadnjih nekoliko godina, a čiji su rezultat noževi koji su toliko oštri da se njihove oštrine gotovo plaši večina iskusnih korisnika koji su ih probali.
Prilikom ušenja oštrenja, osnovna stvar je da nemate strah od grebanja ili oštečivanja noža pošto upravo ovakav strah predstavlja prepreku za kvalitetno oštrenje. Najbolje je početi na jeftinom nožu, obavezno od ugljeničnog čelika, pošto se oni daleko lakše oštre i nečete se pitati da li je greška u vašem oštrenju, nožu ili nečem trečem.
Ni oprema za početak uopšte nije skupa, dovoljno je u farbari nabaviti šmirglu gradacija 400, 600, 800, 1000 i 1500, deblju podlogu za računarskog miša kojih ima u svim prodavnicama računara, nači komad kože i malo polir paste, moguće je koristiti i finu pastu za poliranje ventila na automobilima, ili purol pastu za poliranje bakra i mesinga, ali je najbolja Hrom oksid zelena pasta koje ima na svim buvljacima i radnjama koje prodaju alat za obradu metala. Uz sve to vam još ostaje da nadjete malo dobre volje i slobodnog vremena.
česta zabluda je da je oštrenje noževa nešto što može da se radi mašinski. U nizu testova koje sam obavio, jednostavno mašinski naoštreni noževi nikada nisu mogli da se mere sa ručno naoštrenim noževima. Cilj oštrenja je da se dobije što tanje sečivo, na samoj oštrici debljine od gotovo jednog mikrona, a prilikom mašinskog oštrenja na večini mašina ovako tanka ivica se zagreje, i bez obzira što vam se čini da temperatura nikao nije dovoljna za otpuštanje čelika, na samoj ivici koja je jako tanka za kratko vreme temperatura je dovoljna da otpusti samu oštricu i uništi sav trud. Upravo zbog toga, večina fabričkih noževa brzo gubi svoju izuuetnu oštrinu, a kada se obrade rukom, i pomeri se ivica sečiva za pola milimetra u dotada neoštren čelik, sve dodje na svoje mesto, i odjedamput imate utisak da nož seče petostruko duže.
Večina oštrača kod nas noževe oštri mašinski i to je i razlog zašto takvi noževi ne drže oštrinu onako kako bi trebali.
Druga zabluda je da uglovi sa obe strane noža trebaju da budu apsolutno i neprikosnoveno isti, a izvodnice potpuno prave. Ovakvi noževi lepo seku, ali konveksno oštreni noževi čiji je presek oštrice jednak preseku semenke jabuke drže oštrinu bolje pošto sama, jako tanka ivica ima bolju podlogu u pozadini. Uz to i otpori prilikom sečenja kod ovakvih noževa su manji, pa se stoga i kada su tupi, u radu čini da su još uvek oštri.
No vratimo se samom postupku oštrenja. Za početak cilj nam je da stanjimo postoječu ivicu i povučenmo samu oštricu unazad, trošeči nož da bi smo došli do neotpuštenog čelika. Ovo je najednostavnije uraditi na ravnoj tvrdoj površini, koristeči komad šmirgle čija je širina otprilike jednaka dužini sečiva. Ovako veliki komad šmirgle će znatno ubrzati proceduru, ali bez obzira na sve, nemojte štedeti vreme, jer je priprema upravo preduslov za oštar nož.. Stavite nož na šmirglu, sečivom od sebe, podesite ugao koji je mani od finalnog ugla oštrenja koji želite i počnite da vučete prema sebi. Kada pogledate brušenu ivicu jasno će se videti trag šmirgle, koji treba da zahvata celu površinu same ivice, ili njenu gornju ivicu, a nikako samu oštricu, barem ne na početku, sok ne skinete dovoljno čelika. Ako vam je lakše moguće je ofarbati ivicu markerom, da bi se tragovi lakše priometili.. Kada nadjete odgovarajuči ugao zapamtite ga, i držeči nož pod tom uglom vcite ga ka sebi, odignite sa šmirgle, vratite napred, pa opet. Svakih desteak povlačenja potrebno je prokontrolisati kako napredujete, a cilj je da sa suprotne starne sečiva, one koju ne brusite dobijete prevrnutu ivicu. Ovo je i najdugotrajnija faza oštrenja i ne ponavlja se svaki put, več samo prvi, kada formirate oštricu, ili kada otklanjate oštečenja na sečivu.
Kada se na suprotnoj strani pojavi prevrnuta ivica, nož treba prevrnuti i oštriti pod istim uglom kao i prethodnu stranu sve dok se na suprotnoj strani opet ne pojavi prevrnuta ivica, što je znak da je sa obe strane formiran ugao.
Sve sledeče faze se rade na gumenoj podlozi, ili podlozi za miša koja se definitivno pokazala kao najefikasnija. Cilj je da celu oštricu zaoblite i ispolirate. Na podlogu postvite finiju šmirglu, ovog outa 600, pod istim ili malo manjim uglom, i pritisnite toliko da se podloga malo ugne ali bez preteranog pritiska, pošto bi on samo tupio ivicu. Ovom prilikom cilj je da se zaoble ramena na prelazu od brušene ivice i same oštrice i da se uklone tragovi od prethodnog, grubljeg papira. Opet povlačite nož ka sebi i pratite formiranje prevrunute ivice, ili kako se još kod nas zove žice. Kada nestanu tragovi grublje šmirgle, i obradjene su obe strane, predjite na finiju granulaciju, i tako redom , sve dok žicu ne dobijete na obe strane sa granulacijom 1500. Vodite rašuna da smanjujete pritisak i da skinete sve risove od prethodnih granulacija, a bružena površina treba da izgleda kao ogledalo.
Na kraju nam je ostalo da skinemo žicu i ispoliramo ivicu. Skidanje žice je najjednosavnije na komadu kože na koga smo naneli malo polir paste. Ako je polir pasta masna, dovoljno je samo razmazati malu količinu po koži, postaviti kožu na podlogu od miša i vuči ka sebi. Ako radite sa hrom oksidom, zdrobite malu količinu i pomešajte sa malo ulja, recimo balistola, pa to sve nanesite na kožu. Kada skinete žicu sa sečiva, sa obe strane, vratite se na trenutak na najfiniju šmirglu, gradacije 1500 i ponovite povlačenje po njoj 20'30 puta, pa opet na kožu. Zadnji korak nije obavezan, ali dodatno tanji samu ivicu i osigurava da ona nije predebela posle skidanja žice.
Pritisak prilikom poliranja na koži treba da bude lagan, samo toliki da ivica sečiva dodiruje kožu, inače vam se može desiti da zaoblite samu ivicu. Ovako naoštreno sečivo deluje tupo pod prstom na prvi pogled, ali probajte da nešto presečete sa njim, ili da skinete dlakje sa ruke i bičete zadivljeni. Verujte nam na reč
Bogdan Ristivojevič
Rezultat tog oštrenja u rukama kolege RY-a
i oštrenje u praksi
dodao Max011 orginalnom tekstu
