1988 , prvi jesenji lov na divlje svinje za mene i mog 9 mjeseci starog ošt. jazavčara.Iako je rečeno da se puca samo svinja , jedan novi član odstrijelio je srneči komad na nekih 400 metara od mene, tik pred nosom psu koji je malo dalje potegnuo, jer ga nisam hotimice vračao želeći da se pseto ispuše i u dobroj vjeri da ako padne šus da će se okrviti na svinji.
No pas je došao na teško ranjenu srnu i budalaš je pustio da pas tranđira još živu srnu i da je davi više od 20 minuta , koliko mi je trebalo da dođem na mjesto nastrela.Psa sam jedva odvojio od srne da joj mogu skratiti muke.
Od toga dana taj pas je bio izgubljen za mene kao vlasnika , jer uz upotrebu sve moguće tehnike , pračke , šibe njega više ništa nije zanimalo osim divljati na srnečem tragu..
Vidio sam na vlastite oči kako preskače trag krda divljih svinja star 2 minute da bi odjurio za srnečim tragom starijim od 45 min.
Zato kad lovnik veli da se u lovu puca na svinje i srne moji psi se vraćaju doma.
Budalašu je to bio zadnji lov u mom društvu.