Danas sam prvi puta izašao u livade sa malom ženkom malog Minsterlandera. Prvo sam joj išao staviti povodac, nije se trgala ali nije baš niti išla. Skinuo sam ga odmah i krenuo prema livadama. Pratila me u stopu, zasad nemam potrebe za povodcem.
Došli smo do visoke trave i ja sam prošao kroz nju, a ona zamnom i tako cik cak konstantno. Niti jednom je nisam morao dozivati. Borila se sa visokom travom ali nije odustajala. Svaki put kada bi izašli na čisto pohvalio sam ju sa "bravo" i dao zrno pseče hrane.
Došli smo do trstike i ja sam ju krčio a ona me je pratila, čak na povik "ajde Azra, napred, daj" krenula bi par koraka ispred mene ali bi se vratila. Sasvim razumljivo pošto se tek treći dan družimo a ona ima 4mj. Mislim da bude kasnije odlična.
Ugledali fazana:
.....sa jednog brežuljka i krenuli prema mjestu, hodali i hodal kroz travu ali njega nigdje. Pošto smo se jučer igrali sa krilom od fazana možda sam očekivao previše. Kad sam več izgubio nadu da ga budemo našli skoro sam stao na njega. Nemoram ni opisivati da mi je srce stalo, ali uplašila se i ona. Azra se prizemljila reširenih prednjih šapa i gledala u mene. Ja sam joj govorio bravo Azra, frrrr(moja oznaka za fazana
). Kretali smo se iz gustiša prema van i stalno ponavljo"traži frrr, gdje je frrr".
Prema doma naišli smo na jato vrana uzdignute glave povukla se oko 5 M od mene prema njima(opet interes). i vratila nazad. Neznam dali je pozitivno što baš neče naprjed, jako je mirna.
Stalno želi biti u mojoj blizini.
Zavukla je glavu u rupu od lisice, ali joj nisam dopuštao previše, bojao sam se da se šta ne dogodi.
Jedino me strah tog prokletog prvog pucnja. Jučer sam nešto radio oko kuće i čekičem malo glasnije udario po poklopcu od šahte. Sa njene strane nije bilo neke reakcije, misli da če biti sve uredu.
Za takvo malo druženje ja sam prezadovoljan predizpozicijom šteneta. Pokazala je snagu, volju, poslušnost i interes.
Kritike i savjeti dobrodošli, ako sam šta krivo napravio ispravite me.
Da nisam malo forsirao??
