Postovane kolege evo i mene među vama.
Zovem se Perić Goran iz Srbije član lovačkog udruženja Krilaš sa sedištem u mestu Ćovdin,u lovu sam od malih nogu a punopravno član postajem 1995 godine.
Na obroncima Homoljskih planina u plodnoj dolini reke Mlave prostire se loviste “Krilas” kojim gazduje Lovacko udruzenje “Krilas” sa sedistem u Covdinu.
Lovacko udruzenje “Krilas” je osnovano 1955 godine i radilo je samostalno do 1979 godine kada se integrise u Lovacko udruzenje “Trest” da bi se 1989 godine izdvojilo i opet staje na svoje noge.
Lovacko udruzenje “Krilas” broji 560 clanova koji su organizovani po sekcijama u svojim naseljima cije celokupne katastarske opstine pripadaju lovistu “Krilas”, i to su sledeca naselja: Covdin, Vezicevo, Busur, Burovac, Tabanovac, Veliko Laole, Malo Laole, Bistrica, Ždrelo i Šetonje.
Povrsina lovista je 20.130 hektara od cega je 20.000 hektara lovno-produktivno. Najveci deo cine oranice, oko 10.000 hektara, zatim sume oko 5.500 hektara, livade oko 3.500 hektara, a ostalih 1.000 hektara cine vocnjaci,vinogradi i baste. U lovistu nije vrsena komasacija pa su posedi usitnjeni i zastupljene su sve poljoprivredne kulture, a izmedju poseda su mnogobrojne medje i zivice tako da divljac ima dobre uslove za zivot i podizanje podmladka.
U planinskom delu lovista zastupljeno je svo listopadno drvece, a preovladava bukova suma sa dosta livada i proplanaka.
Kroz celo loviste vijugaju mnogobrojni potoci i recice koje ne presusuju tokom cele godine tako da divljac ne luta u potrazi za vodom.
U lovistu mnogobrojna divljac ima staniste, a poseban akcenat uzgoja i zastite divljaci odnosi se na sledecu divljac: srna, divlja svinja, zec, fazan i poljska jarebica. U nekoliko zadnjih godina dobrim gazdovanjem lovistem doslo se do povecanja brojnosti zeca i poljske jerebice dok se srneca divljac odrzava u optimalnom broju dovoljnom da zadovolji potrebe clanstva i lovnog turizma, a da ne pricinjava stete poljoprivrednicima. U planinskom delu lovista upornim iznosenjem hrane i obradom njiva za divljac lovci su uspeli da zadrze divlje svinje i za kratko vreme ostvaren je optimalni broj ove divljaci u lovistu. Sredinom devedesetih godina u lovistu se nastanjuje i vuk i lovacko udruzenje organizuje hajke u kojima se skoro uvek odstreli po neki vuk.
Loviste je atraktivno za lov prepelica, divljih golubova i grlica jer na putu za jug veliki broj ove divljaci slece u loviste.
Lovacko udruzenje poseduje Lovacki dom sa sobama za prenociste, kuhinjom i restoranom, a u okvuru doma su i prostorije za rad udruzenja. U srecnija vremena u okviru Lovackog doma radila je i mini fazanerija koja je ugasena prilikom integracije sa Lovackim udruzenjem “Trest”.
U proteklom periodu lovistem se dobro gazdovalo, a cilj takvog gazdovanja je formiranje savremenog lovista I podizanje fonda divljaci dovoljnog za zadovoljenje clanova lovackog udruzenja, kao i za potrebe domaceg i stranog lovnog turizma radi ostvarivanja potrebnih finansiskih sredstava za dalje ulaganje u loviste..
Pozdrav Goran