Forum LOVAC
Lovna kinologija => Odgoj i školovanje lovačkih pasa => Autor teme: podravec - 20. 02. 2008. 20:15:57
-
Kako starijeg psa koji se boji pucnja naučiti na pucanj?
-
prvo ga trebas nauciti da ti vjeruje, pa onda da ti nesumljas u psa!
pa onda da se ti neobracas na pucanj!
moras mu biti poerska kad i uz njega u ternigu na pucanj da mu das samo pouzdanje!
mozda da probas dok jede, da si uz njega, a da neko pukne udaljen nekih 100-200metara!
i tak pomalo...
-
nauci ga da se puca samo u divljac a nikako naprazno..ki ja moga pasa i nema problema..al nemoj pucat bezveze kraj njega ako ti je plasljiv..
-
i sta ce biti onda za novu godinu sa tim psom??? (jedan moj poznanik je morao psa zatvarati u podrm)
ako samo na to naucis!
pas se nikako i nikad nesmije bojati! to se treba prvo utvrditi!
-
Jel tvoj pas?
Jel toliko dobar u nekim drugim stvarima da se to isplati raditi?
Ako je radi, ako nije........ne gubi vrijeme!
Ovo je prijateljski savjet jer je jednom bio isproban na vlastitoj koži, najgori način učenja na greškama :D
Pozdrav Viktor
-
Imao sam takav slučaj i mislim da tu nema pomoći. Moja preporuka bi bila nabavka novog psa za sljedeću lovnu sezonu. Ako si ovu bio bez psa nemoj dozvolit da ti se to desi i sljedeću. Bez obzira na tvoj trud, šanse za uspjeh po mojim iskustvima i viđenjima su minimalne.
-
Pucaš samo kad mu igra srce i kad je u kontaktu sa divljači. Pas će povezati divljač sa pucnjem i još ako koji puta divljač koji goni padne pred njim, neće biti problema. Govorim iz vlastitog iskustva! Moj pas jednostavno nije bio onoliko stabilan na pucanj koliko sam ja htio. Sada je odloživ usred šume, dok ja odem par stotina metara pogledat srne i vratim se. Ali je za to potrebno dane i dane provesti sa psom.
Svedi to testiranje na sebe. Kad netko vikne- kakav komad, svi muški se počnu okretat i tražit di je. Jer su naučili da iza te riječi stoji nekaj oku ugodno. Tako će i pas nakon nekog vremena, nakon pucnja počet tražit divljač, jer zna da mu je divljač i potjera za njom osjećaj ugode i lijep doživljaj! d4
-
Nije moj pas, al sam vidio par pasa koji se boje. Neki od njih su stvarno dobri psi, super pronalaze divljač i gone. Al kad svinja stane i počnu oblajavati i kad vide ili čuju da im se čovjek približava, povežu to sa pucnjem kojeg se boje i odmah ostavljaju svinju. Vidim da tu temu nitko nije otvorio, a jako je zanimljiva tema pa zato pitam.
-
pa onda je to problem u vlasniku a ne u psu!
po tome sta kazes pas se neboji pucnja vec covjeka!
sigurno je bilo nekih pogreskih kod vlasnika kad je obucavo psa....,
-
Vjerojatno je mozda netko od lovaca opalio sus preblizu psa tako da je to sad na neki nacin postao reflex. Ko u zatvoru kad zatvorenici cuju korake odma misli da ide bas po njega :o
Kod lova na DS primjetio sam da vlasnici paze kako zadati samilosni ili odstrijeliti svinju koju drze psi medjutim oni ciji psi nisu pucaju bez brige misleci samo na odstrijel.Na taj nacin pokvare tudjeg psa. Neka se to dogodi nekoliko puta i pas jednostavno z2
-
Imam sličan problem s jednim mladim psom..Zapravo čudno je da se ne boji šusa iz sačmare a iz karabina da.
Sad sam počeo pucati iz karabina na udaljenosti od 300 metara pa idem sve bliže...
Rezultate valja očekivati tek nakon mnogo vremena..
Javim uostalom..
-
prova san kad goni zeca pucat biži kuć. Kunića odstrelija ispred nje biži kuć. Dok je sa ćaćon na povodcu pucam on je pusti sa povodca za 5 min biži kuć. Nemoj nosit pušku vrhunski goni pođi sa puškom zazvoni mobitel uteče kući stvarno više nezna šta bi
-
Ja sam imao terijerku, kojoj je kao maloj petarda eksplodirala kraj nosa. Od onda se je uvijek bojala petarde, a šusa iz puške nikad. Stvarno začuđujuće kako je to razlikovala.
-
Nikola,netrebaš se bojati tog, to ti je mladi pas, nemora značiti da će se bojati šusa. Kod nas je jedan čovjek imao psa koji se je bojao šusa. Pas je bio za divlje svinje. Uzeo ga je jednu nedjelju u lov na sitnu divljač u polje. Svezao ga je uz sebe na povodnik i krenuo u lov. Pucao je na zečeve, na fazane, na šojke da pas vidi i poveže pucanj sa divljači. I od onda se više nije bojao šusa.
-
Kako starijeg psa koji se boji pucnja naučiti na pucanj?
Moje iskustvo je (i nikoada nisam cuo) da se pas odvikao od straha izazvanog pucanjem.Zao mi je ali po meni nema pomoci
-
Ja sam imao terijerku, kojoj je kao maloj petarda eksplodirala kraj nosa. Od onda se je uvijek bojala petarde, a šusa iz puške nikad. Stvarno začuđujuće kako je to razlikovala.
Razlika je velika i nije čudo što je to razlikovala,nije nju uplašio toliko pucanj koliko joj je zasmetao miris baruta i eventualna opeklina,svjetlosni podražaj na oči...
-
I ja se slažem sa medicusom.Trenutno iz opravdanih razloga nemam lovačkog psa ali jednom kada ga nabavim,trudit ću se da ga lagano navikavam na pucanj,najprije na udaljenosto od 100 metara pa postepeno sve bliže.
-
Kako starijeg psa koji se boji pucnja naučiti na pucanj?
Moje iskustvo je (i nikoada nisam cuo) da se pas odvikao od straha izazvanog pucanjem.Zao mi je ali po meni nema pomoci
ja i jos neki smo na slican nacin odvikli pse od bojazni na pucanj
-
I ja se slažem sa medicusom.Trenutno iz opravdanih razloga nemam lovačkog psa ali jednom kada ga nabavim,trudit ću se da ga lagano navikavam na pucanj,najprije na udaljenosto od 100 metara pa postepeno sve bliže.
Iz moga iskustva najbitniji je prvi pucanj i taj treba biti na divljac.Nakon njega nema problema. Udaljenost isto nije problem.
Ja sam navikavao psa da bio otisao u polje i pustio stene da se zaigra na tragu kad bi pticar podignuo opalio bih ali ne u pticu jer nije uvijek sezona. Tako jos 2-3 puta i poslije si mogao pucati kad i gdje hoces.
Sa gonicem sam radio slicno. Kad bi poceo goniti ja bih opalio samo jednom u zrak.
Zapravo jako je malo pasa bili koji su se bojali pucnja
-
Nije tema,ali bih spomenuo da je plašljivost na pucanj mana sa redhibitoričkim svojstvom,nastaje vrlo brzo u mladih pasa i ne može se ukloniti ako je izražena u večem stupnju,stoga pri kupnji psa oprez!
-
Kako starijeg psa koji se boji pucnja naučiti na pucanj?
Triba postić potpuno povjerenje psa, "dobit" ga maksimalno , a za to triba vrimena i vrimena i onda lagano ga hrabriti dok netko drugi puca na većoj udaljenosti pa postupno sve bliže, pas mora imati fizički kontakt sa vlasnikom. Nakon toga isprid pasa odstreljivati divljač po mogućnosti sa slabijim punjenjem kod sačmarice. Tako sam prije šest godina oslobodija kuju istarskog kratkodlakog goniča koja je kad sam je dobija kad bi vidila pušku bižala kući a nakon otprilike godinu i po na pucanj nije bilo reakcije.
U tu godinu i po u prosjeku sam sa tom kujom provodio dva do tri sata gotovo svaki dan.
-
Ja sam imao terijerku, kojoj je kao maloj petarda eksplodirala kraj nosa. Od onda se je uvijek bojala petarde, a šusa iz puške nikad. Stvarno začuđujuće kako je to razlikovala.
Razlika je velika i nije čudo što je to razlikovala,nije nju uplašio toliko pucanj koliko joj je zasmetao miris baruta i eventualna opeklina,svjetlosni podražaj na oči...
mi smo imali pticarku koja je na pucanj iz karabina ili lovacke ludela i skakala od srece, al na petardu, nije bilo plasljivijeg kera od nje, a nije imala nikad okrsaj sa istom...
-
gle ti imas onda stvarno srecu!
petarde i pucanj nemaju nikakve slicnosti!
detonacije treba izbjegavati kod obuke pasa!
to su velike razlike izmđu jednoga i drugoga!
bolje je poceti sa pistoljm naj manjga kalibra! pa svremena na veci!
ali petarde nikako!
-
ja mislim da pištolj nije dobar kod obuke pasa jer probaj ti puknut 10 metaka iz pištolja i odmah će ti zujit u ušima ja mislim da je to i kod pasa peso
sefe ja te nerazumijem! nesmijemnista
-
Pusti, mlad je dečko, treba ga još poučiti nekim stvarima...
-
Mislim da bi trebalo naučiti psada nosi antifone. ;D
-
Lovacki paskoji se boji susa nemoze poloziti IPO a to znaci da nemoze ni u uzgoj ni u lov
-
Psa koji se boji pucnja obavezno treba ukloniti iz bilo kakve kombinacije za daljnji uzgoj bez obzira koliko on dobar bio u ostalim disciplinama. Što se tiče lova može se koristiti al mene osobno bi bila sramota da padne šus, a moj pas pobjegne i zabije se pod neki auto!
Što se tiče postepenog privikavanja psa na šus, od toga ništa-gubljenje vremena!
Ako i uspijete psa priviknut nas šus, niste uspijeli promjeniti njegovu genetiku!
-
Psa koji se boji pucnja obavezno treba ukloniti iz bilo kakve kombinacije za daljnji uzgoj bez obzira koliko on dobar bio u ostalim disciplinama. Što se tiče lova može se koristiti al mene osobno bi bila sramota da padne šus, a moj pas pobjegne i zabije se pod neki auto!
Što se tiče postepenog privikavanja psa na šus, od toga ništa-gubljenje vremena!
Ako i uspijete psa priviknut nas šus, niste uspijeli promjeniti njegovu genetiku!
Nemože takav pas položiti IPO nikako, nema šanse, a samim time nemože ni u lov.
-
Slažem se sa tobom al ima pasa kod nas koji polože IPO, a boje se pucnja! Poklonili su im IPO i nikad ga više vlasnik nigdje ne izvede, kak češ ti znat?
-
Plasljivost na pucanj je uglavnom stecena mana i da se ispraviti.S genetikom je rijetko kada povezana,a i kad je nije prenosivo.
Nema psa kojeg se ne moze ustrasiti pucnjem ako se to odradi na los nacin.
-
Medo, nisi u pravu! Strah od pucnja je itekako urođena i nasljedna osobina, iz toga razloga se takvi psi i isključuju iz uzgoja da tu istu osobinu nebi prenjeli na potomstvo!
Tko pokušava ispravit takvu stečenu manu gubi vrijeme i po meni nema veze sa kinologijom! Takva osoba radi protiv dobrobiti pasmine.
-
Medo, nisi u pravu! Strah od pucnja je itekako urođena i nasljedna osobina, iz toga razloga se takvi psi i isključuju iz uzgoja da tu istu osobinu nebi prenjeli na potomstvo!
Tko pokušava ispravit takvu stečenu manu gubi vrijeme i po meni nema veze sa kinologijom! Takva osoba radi protiv dobrobiti pasmine.
Pa ja ne mogo reci da sam kinolog i da poznam tematiku kao ti i sl. ali iz dugogodisnjeg rada samostalnog i sa starijim lovcima plasljivost na pucanj se mogla ispraviti(ne uvijek).
Znalo se dogoditi da u leglu od 6 stenaca samo jedno se boji pucnja jer je neko bacio petardu. Nakon par mjeseci greska se ispravila i sve je bilo normalno. Nakon toga to isto stene bi okotilo nekoliko stenaca koji se nisu bojali pucnja. Vidio sam i odrasle pse,vrhunske, koji su se poceli bojati pucnja u 3. god. zivota jer je neka budala za Novu godinu bacila dinamit u blizini.
Tokom rata na Lickom ratistu mnogi stenci su se bojali pucnja i to od najboljih pasa. Vecina je toga ispravljeno ali takve traume dozivljavali su i odrasli psi.
S obzirom da psi i ostale zivotinje mogu dozivjeti psihicki slom ili strah od necega ne vidim razloga da bi se to moglo prenijeti na slijedecu generaciju u vecini slucajeva.
Meni se ponekad cini da se psa tretira kao stroj koji treba postati super robot pri tome zaboravljajuci da su oni ziva bica koja reagiraju na podrazaje okoline.
Siguran sam da je krivo pripisivati sve genetici.
Po tome bi dijete ubojice postalo ubojica,dijete stolara stolar, dijete covjeka koji se boji pucnja isto bi se bojalo pucnja, dijete oca koji voli plavuse isto bi voljelo plavuse itd. ;D ;D ;D
Mozda stoji u teoriji onako kako kazes ali u mojoj praksi od 24 g. nije se dogodilo da stene nasljedjuje plasljivost na pucanj.
Ne znam sto bi bilo da kuja koja se boji pucnja okoti stence koji se ne boje pucnja ili se boji samo jedno stene pucnja.
To se dogadja.
U praksi oducio sam 2-4 psa od plasljivosti na pucanj u kratko vrijeme 2-10 tjedana. Nisam jedini i takvih primjera ima jos oko nas.
Opet,nisam kinolog vec samo lovac. z10
-
vrlo tesko je pasa priviknit na pucanj ako se izrazito boji pucnja, ako je to malo onda se moze al uvik ostaje u njemu strah i nepovjerenje prilikom pucnja. ako se pas puno boji pucnja onda je to nemoguće priviknit( neki bize i po nekoliko kilometara bez stajanja nakon pucnja ponekad istodobno cvileći). a dali je to nasljedo, neznam, samo ja nikad nebi uzeo štene od roditelja koji se boje pucnja, jer sam imao takve stence i to je veliki problem,
-
Ante slazem se da sve ovisi o intenzitetu straha i sigurno da se ne bih upustao u oducavanje psa koji je previse plasljiv (bjezi od lovca cim ovaj uzme pusku ili bjezi od pucnja koji je bio daleko od njega).
-
Plašljivost na pucanj urođena i stečena nije isto!
Nema smisla puno raspravljati pošto nismo stručni niti ja, niti ti!
Znam za psa koji se kao mlad nije bojao pucnja, al je sa dvije godine starosti zbog svoje neposlušnosti napucan sa trapom. Pas je tu bol povezao sa pucnjem i na svaki pucanj bježi glavom bez obzira.
To bi nazvali STEČENA plašljivost na pucanj! Nije lijepo za vidjet, al ne prenosi se na potomstvo!
Kad imaš psa kojeg nije preplašila nikakva eksplozija, a boji se pucnja nemoj gubit vrijeme sa postepenim privikavanjem jer nikome ne radiš uslugu ukoliko ideš u uzgoj sa psom!
To je sigurno PRIROÐENA plašljivost na pucanj!
Onaj koji ti je rekao da mu se psi boje pucnja jer je bio rat, to prvi put čujem.Rat je bio i u Slavoniji pa njihovi psi nisu imali tih problema.
Šta se tiče Ličke kinologije, imam jako loše mišljenje, bez uvrede.
Sa sigurnošču mogu reči da je kinologija ravna nuli. Ako 10 posto pasa ima rodovnik puno sam rekao, uglavnom su to neki mješanci goniča.Oni koji i imaju rodovnik to su uglavnom namuljani rodovnici od ko zna kojeg psa, a ovaj ga je zaslužio tobož dobrim radom, a za IPO nisu ni čuli.
Pouzdano znam od ljudi koji žive i love dole da se puno pasa boji pucnja, a za npr. sljedoglasnost nisu ni čuli, niti ih to interesira.
Odmah želim reči da iznimke uvijek postoje i ukoliko ima ozbiljnih uzgajivača u Lici, unaprijed im se ispričavam!
-
Plašljivost na pucanj urođena i stečena nije isto!
Nema smisla puno raspravljati pošto nismo stručni niti ja, niti ti!
Znam za psa koji se kao mlad nije bojao pucnja, al je sa dvije godine starosti zbog svoje neposlušnosti napucan sa trapom. Pas je tu bol povezao sa pucnjem i na svaki pucanj bježi glavom bez obzira.
To bi nazvali STEČENA plašljivost na pucanj! Nije lijepo za vidjet, al ne prenosi se na potomstvo!
Kad imaš psa kojeg nije preplašila nikakva eksplozija, a boji se pucnja nemoj gubit vrijeme sa postepenim privikavanjem jer nikome ne radiš uslugu ukoliko ideš u uzgoj sa psom!
To je sigurno PRIROÐENA plašljivost na pucanj!
Onaj koji ti je rekao da mu se psi boje pucnja jer je bio rat, to prvi put čujem.Rat je bio i u Slavoniji pa njihovi psi nisu imali tih problema.
Šta se tiče Ličke kinologije, imam jako loše mišljenje, bez uvrede.
Sa sigurnošču mogu reči da je kinologija ravna nuli. Ako 10 posto pasa ima rodovnik puno sam rekao, uglavnom su to neki mješanci goniča.Oni koji i imaju rodovnik to su uglavnom namuljani rodovnici od ko zna kojeg psa, a ovaj ga je zaslužio tobož dobrim radom, a za IPO nisu ni čuli.
Pouzdano znam od ljudi koji žive i love dole da se puno pasa boji pucnja, a za npr. sljedoglasnost nisu ni čuli, niti ih to interesira.
Odmah želim reči da iznimke uvijek postoje i ukoliko ima ozbiljnih uzgajivača u Lici, unaprijed im se ispričavam!
Pa u Lici stvari idu na bolje i krizanaca je sve manje ali vecina lovaca je uvijek imala kvalitetne pse.Ne za utakmice po gaterima vec prave radne pse da gone po vrletima Velebita. Sljedoglasni su svi gonici tamo i nisam sreo jos nijednog koji nije.
S papirima se muljalo kao i u Slavoniji i mnogi psi u Lici imaju genetiku slavonskih uzgajivaca.
E sad u Slavoniji je bio rat ali mozda ljudi nisu isli za tim. Naime ne radi se o tome da je zbog rata svaki pas bio plasljiv nego bilo je vise plasljivih nego u prijeratno ili poslijeratno vrijeme. Ja sam to kroz price pazljivo analizirao i ratne detonacije su mi pale napamet kao odgovor.
Ne znam gdje si lovio u Lici ali ima jako dobrih pasa iz bez IPO i malo je plasljivih na pucanj po onome sto znam jer i tamo lovci vode racuna o svojim psima.
Ipak slazem se da je tamo kinologija ravna nuli d4
Stvar je da lov i kinologija imaju i nemaju istu svrhu.
-
Ja na psa bez obzira što se pokušavam bavit uzgojem, prvenstveno gledam iz lovačkog aspekta i koliko on god dobar bio po gaterima i na izložbama i raznim Ispitima on svoju pravu kvalitetu mora pokazati kroz lov u različitim situacijama, na različitim terenima i na različitoj divljači.
Al ono najbitnije za svakog lovačkog psa je da u što ranijoj dobi pokazuje da ima kvalitetne urođene osobine, iz tog razloga jer se one prenose na daljnje potomstvo.
D bi znali kakve urođene osobine ima neki pas moramo ga ispitati na IPO-u., a ako čemo poštivati neke propise pas bez IPO-a ne bi ni smio u lovište, voljeli mi to ili ne.
Eksterijer možeš popravit kroz jedno parenje, al loše urođene osobine ( sljedoglasnosz, ustrajnost, strah od pucnja )nemožeš ispravit kroz 10 parenja.
Večinu naših lovaca i kinoloških sudaca to ne interesira, jer bitno je da goni, da se pred njime ubi!!!!
Dok se god zakon i propisi ne počnu poštivali po pitanju lovne radne kinologije nema prosperiteta!
Drago mi je ako kažeš da stvari idu na bolje u Lici,jer Lika mi je draga koliko i tebi!
-
Ja na psa bez obzira što se pokušavam bavit uzgojem, prvenstveno gledam iz lovačkog aspekta i koliko on god dobar bio po gaterima i na izložbama i raznim Ispitima on svoju pravu kvalitetu mora pokazati kroz lov u različitim situacijama, na različitim terenima i na različitoj divljači.
Al ono najbitnije za svakog lovačkog psa je da u što ranijoj dobi pokazuje da ima kvalitetne urođene osobine, iz tog razloga jer se one prenose na daljnje potomstvo.
D bi znali kakve urođene osobine ima neki pas moramo ga ispitati na IPO-u., a ako čemo poštivati neke propise pas bez IPO-a ne bi ni smio u lovište, voljeli mi to ili ne.
Eksterijer možeš popravit kroz jedno parenje, al loše urođene osobine ( sljedoglasnosz, ustrajnost, strah od pucnja )nemožeš ispravit kroz 10 parenja.
Večinu naših lovaca i kinoloških sudaca to ne interesira, jer bitno je da goni, da se pred njime ubi!!!!
Dok se god zakon i propisi ne počnu poštivali po pitanju lovne radne kinologije nema prosperiteta!
Drago mi je ako kažeš da stvari idu na bolje u Lici,jer Lika mi je draga koliko i tebi!
U potpunosti se slažem s tobom . Svakako da je urođeni strah od pucnja po mom mišljenju mana koja se neda ispraviti i eliminira psa iz daljnjeg uzgoja. Što se tiće stečenog (uvjetovanog ) straha tu se može silnom ljubavi i radom pomoći psu da se oslobodi straha.
Poznati zagrebački veterinar Zlatko Adanić imao je vrhunskog oštrodlakog jazavčara koji je uza sva bio i vrhunski aporter.Tijekom proslave jedne nove godine , netko iz društva bacio je petardu koju je ovaj uspio zgrabiti i u pokušaju donošenja ona je eksplodirala u čeljusti izbivši mu 4 zuba i ozljedila vilicu.
Poslje tog događaja psu je trebalo više od 1,5 godine da postane stabilan na šus.
Što se tiće većine lovišta , a lovim na dosta mjesta , još uvijek se pojavljuju psi koji nisu u standardu , tj na moje pitanje koja je to rasa vlasnici uvredljivo odgovaraju." Kaj ne vidiš da je to "prerasli" brak.
-
Fazan i Madhunter slazem se u zadnjim postovima jer kinologija tjera svoje,lovci svoje i ima onih poput nas koji zele imati cistog rasnog psa koji mora biti dobar u radu.
Ipak IPO po meni ne bi trebao biti uvijet za lov jer neki si mogu priusiti,a neki ne mare. Po meni je vaznije da pas ima rodovncu i da radi u lovu ono sto se od njega ocekuje.
Tokom godina otac mi je uzgajao vrhunske cistokrvne pse s rodovnicama ali na utakmice nisu vodjeni. Nama to nije bilo vazno,a jos manje ostalim lovcima iz RH ili inozemstva jer su kroz lov shvatili koliko psi vrijede. Svi znamo koliko su Talijani i Francuzi spremni dati za pravog psa. E te ponude su bile stvarno ceste ali psi se nisu prodavali.
To je kao amaterski i profesionalni sport. Vecina nas je amatera,a i ima i profesionalaca poput madhuntera.
Niti su svi amateri losi niti su svi profesionalci dobri. Covjeku koji zivi od uzgoja pasa IPO je vazan i vazan je onome koji kuuje njegove pse ali za lovca koji pse drzi zbog svog gusta IPO nikad nece biti prioritet.
Povisenih brakova ima jako puno i svi su isti te cesto puta dokazano bolji za planinske uvjete lova nego normalni brak jazavcari.
Mozda bi trebalo raditi na uzgoju pobisenog braka i priznati ga kroz 20-30 god. ;)
-
Jedan stari kinolog jednom prilikom mi je rekao "Kinezi psa nauce u cirkusu voziti bicikl"
-
Jedan stari kinolog jednom prilikom mi je rekao "Kinezi psa nauce u cirkusu voziti bicikl"
Cuo i vidio.
d4
Vidim da ti imas puno znanja pa daj kazi malo vise jer ja zelim uciti jos.
-
Sada sam poceo citati ovo i sjetio se mog starog kolege lovca.On se bavio gonicima i rekao je da bi se gonica odviklo straha od pucnja treba ga odvesti u camcu daleko od obale, spustiti u vodu da pliva i pucati.U pocetku ce bjezati ali ce shvatiti da nama kuda i vratit ce se camcu.To je njegova teorija.
-
Sada sam poceo citati ovo i sjetio se mog starog kolege lovca.On se bavio gonicima i rekao je da bi se gonica odviklo straha od pucnja treba ga odvesti u camcu daleko od obale, spustiti u vodu da pliva i pucati.U pocetku ce bjezati ali ce shvatiti da nama kuda i vratit ce se camcu.To je njegova teorija.
hmmm on sa nekim inteligentnim gonicima radio...
-
Ako pas na vrijeme poveze pucanj i divljac, on nema problema vise.
Najveca greska je vjezbati psa na pucanj na lancu , u dvoristu, petardama i kojekakvim drugim sredatvima. Izvesti ga ne teren, da trenira rad pa u toku rada pucati izdaleka, poslije cekati prvu priliku za odstrel pred njim.
Imao sam situacija da su neki od mojih gonica(tih ratnih godina) kad cuju rafalnu paljbu bjezali kuci koliko ih noge nose, cak su i na jedinacne pucnje bili plasljivi, dok na pucanj sacmare nisu uopste obracali paznju.
-
Zagovornik sam teze da je plasljivost na pucanj stecena osobina i da je u vecini slucajeva vodic kriv za tako stecenu manu, koju je moguce vremenom i ispraviti. Svi moji psi nisu bili plasljivi na pucanj mada se desavalo da imam psa koji se od pucnja puske nije plasio ali je zato od petardi bezao glavom bez obzira, sto i nije toliko problematicno jer u fizici postoji jasna razlika izmedju praska (puska) i detonacije (petarde i dinamiti).
-
Več sam sam sebi smješan oko glupog raspravljanja stečeno ili urođeno! Bez obzira kakva je, to je mana sa kojom psi nemogu u daljnji uzgoj, a koga nije sram nek ide sa takvim psom u lov.Doči če dan kad naši suci budu počeli pošteno suditi pa če takve pse eliminirati.
Ko misli da to može ispravit i sakrit, nek zna da ne radi za dobrobit pasmine i po meni se nema pravo nazivati kinologom, lovcem, ljubiteljem pasmine, a kamoli uzgajivačem!
-
Lovac, ljubitelj i uzgajivac mogu se naci u jednoj osobi i tri razlicite osobe jer ljubitelj drzi zato sto voli pse, lovac zato sto ih voli i trebaju mu,a uzgajivac zbog ljubavi ,novaca i potrebe.
Sto uzgajivac napravi kad pas nije pogodan za uzgoj ili rasplod?
Lovac ga moze uspijesno koristiti mada nije lijep,a ljubitelj ga moze imati pa makar nije za "nista".
ččč ččč ččč
Gdje skartovi zavrse????
Obicno kazu da su uzgajivaci od ove tri skupine najmanji ljubitelji i najveci zanesenjaci ;)
Ovo su generalna pitanja pa neka odgovori tko moze d4
-
Medo ima ti jedan dobar forum "ljubimci-forum.com" tamo ima puno osjecaja i ljubavi!
-
Medo ima ti jedan dobar forum "ljubimci-forum.com" tamo ima puno osjecaja i ljubavi!
Pa za to ne moram ici tamo jer ovdje je forum za sve koji vole svoje kucne ljubimca pa bila to i macka kraj ognjista.
Ja sam mislio ozbiljno sa svojim pitanjima ,a dobio smjernicu koja i nije mozda losa.
Po ovome za tebe je pas igracka,a ne ljubimac pa se bojim da oni skartovi koje dobijes uzgojem zavrse pod zemljom.Nadam se da se varam. Cilj je da nesto naucim sto ne znam pa ako znas nesto slobodno kazi. ;)
Po onome kako zvucis ispada da si pravi uzgajivac sto je samo benefit za nas ovdje d1
-
Ja za sebe smatram da sam uzgajivač ( kakav-takav), al ne držim pse ni zbog novaca, ni potrebe več iz ljubavi prema pasmini.Tako da tvoja Medo, kvalifikacija uzgajivača baš i ne stoji!
Moj odgovor na tvoje pitanje" Šta uzgajivač napravi kad pas nije pogodan za uzgoj ili rasplod?
Nažalost pokloni ga ili češće proda lovcu, a proda mu i priču da je od vrhunskih radnih roditelja! On se inače ne boji pucnja, al djeca su mu bacila petardu u boks.
Što se tiče ljubitelja nemam ništa protiv njih, ja im rado poklonim psa koji po mojoj procjeni nema dobre urođene osobine ili ima neku urođenu manu ( plah na pucanj ), al im napomenem da nije za daljnji uzgoj!
Nažalost puno ljudi, lovaca kod nas nije educirano i ne zna što pas sve mora raditi, pa tako dođu do konstatacije da im je pas dobar, čak odličan.
Večina vas ili nas na ovom forumu ni nezna koliko pas npr. mora imati zuba, niti su ikad prebrojali zube svom psu.Evo i to se prenosi na potomstvo!
Neki kažu da smo perfekcionisti i da je to gubljenje vremena! Možda i je, al da i prije nas nije bilo takvih ljudi, danas bi terijer imao 20 zuba umjesto 42, posavac bi bio crno-bijele boje, a brak bi bio 65 u grebenu ( nisam ni daleko ).
To rade uzgajivači, brinu se za pasminu! Al na žalost pravih uzgajivača je jako malo!
-
Ja za sebe smatram da sam uzgajivač ( kakav-takav), al ne držim pse ni zbog novaca, ni potrebe več iz ljubavi prema pasmini.Tako da tvoja Medo, kvalifikacija uzgajivača baš i ne stoji!
Moj odgovor na tvoje pitanje" Šta uzgajivač napravi kad pas nije pogodan za uzgoj ili rasplod?
Nažalost pokloni ga ili češće proda lovcu, a proda mu i priču da je od vrhunskih radnih roditelja! On se inače ne boji pucnja, al djeca su mu bacila petardu u boks.
Što se tiče ljubitelja nemam ništa protiv njih, ja im rado poklonim psa koji po mojoj procjeni nema dobre urođene osobine ili ima neku urođenu manu ( plah na pucanj ), al im napomenem da nije za daljnji uzgoj!
Nažalost puno ljudi, lovaca kod nas nije educirano i ne zna što pas sve mora raditi, pa tako dođu do konstatacije da im je pas dobar, čak odličan.
Večina vas ili nas na ovom forumu ni nezna koliko pas npr. mora imati zuba, niti su ikad prebrojali zube svom psu.Evo i to se prenosi na potomstvo!
Neki kažu da smo perfekcionisti i da je to gubljenje vremena! Možda i je, al da i prije nas nije bilo takvih ljudi, danas bi terijer imao 20 zuba umjesto 42, posavac bi bio crno-bijele boje, a brak bi bio 65 u grebenu ( nisam ni daleko ).
To rade uzgajivači, brinu se za pasminu! Al na žalost pravih uzgajivača je jako malo!
Pa znaci da sam dobro rekao jer ljubav je samo jedna od odlika uzgajivaca. Svakog uzgajivaca kojeg znam ih i prodaje tako da ne znam za tebe.
Sad ako se takvi psi daju trebali bi se mozda kastrirati jer ce svakako jednog dana prenijeti svoje gene dalje sto nije dobro po stavu kinologa.
Uzgajivaci su napravili dosta ali rekao bih da su najvise pridonijeli razvoju pasa lovci koji vole pse i koriste ih. Nikad nisam kupio psa od nekog uzgajivaca kad se moglo kupiti kod lovaca koji imaju provjereno dobre pse.
Na ocjenjivanju ljepote svi u imali 5 rijetko kad 4.
Nikad ne bih rekao da je to gubljenje vremena i vecina lovaca su perfekcionisti samo sto si neki mogu priustiti ,a ne ki ne psa s perfektnom rodovnicom.
Mene smeta sto danasnji uzgajivaci sebi previse daju oduska tvrdeci da su oni zasluzni za ovo ili ono,a pravih pasa je bilo i prije njih.
Lovci su najzasluzniji,a najcesce su lovci i postali uzgajivaci.
To samo ja tako mislim z14
-
"Pravi uzgajivac" relativna stvar! i nezahvalna tema za diskusiju! Iz iskustva, plasenje na pucanj je posledica pogresne dresure, a verovatno da ima i uticaja genetika... Jos kao stence testiram kerice na plasljivost, dok jedu pljesnem u sake, cudo je sta se sve moze primetiti!
-
Nikola, sigurno je da se kod psa nekom neželjenom radnjom može izazvati trauma i to se manifestira nepoželjnom plahošću.
Al svi uzgajivači več štenad u najranijoj dobi privikavaju na buku, a kasnije na pucanj.
"Pravi uzgajivač"- jako nezahvalna tema!
-
Nedavno sam otvorio temu prava uzgajivačnica i nitko nije niti riječ napisao, a sad je ta tema na tapeti.
-
"Pravi uzgajivac" relativna stvar! i nezahvalna tema za diskusiju! Iz iskustva, plasenje na pucanj je posledica pogresne dresure, a verovatno da ima i uticaja genetika... Jos kao stence testiram kerice na plasljivost, dok jedu pljesnem u sake, cudo je sta se sve moze primetiti!
Pa napokon si dosao d4
Iako nisi uzgajivac i radis svasta da dobijes najboljeg radnog psa,cijenim trud koji ulazes.Tvoje pse hvale posvuda u radu na DS.
Kao sto kazes genetika je vazna ali ne i presudna.
-
Nedavno sam otvorio temu prava uzgajivačnica i nitko nije niti riječ napisao, a sad je ta tema na tapeti.
Kad i gdje je to bilo?
Kako to da SBK,Madhunter i malo jaci uzgajivaci ili kinolozi nisu reagirali ččč
Bar madhunter ima iskustva i prave pse,SBK isto po onome sto govori jer njegove nisam vidio.
-
Ja za sebe smatram da sam uzgajivač ( kakav-takav), al ne držim pse ni zbog novaca, ni potrebe več iz ljubavi prema pasmini.Tako da tvoja Medo, kvalifikacija uzgajivača baš i ne stoji!
Moj odgovor na tvoje pitanje" Šta uzgajivač napravi kad pas nije pogodan za uzgoj ili rasplod?
Nažalost pokloni ga ili češće proda lovcu, a proda mu i priču da je od vrhunskih radnih roditelja! On se inače ne boji pucnja, al djeca su mu bacila petardu u boks.
Što se tiče ljubitelja nemam ništa protiv njih, ja im rado poklonim psa koji po mojoj procjeni nema dobre urođene osobine ili ima neku urođenu manu ( plah na pucanj ), al im napomenem da nije za daljnji uzgoj!
Nažalost puno ljudi, lovaca kod nas nije educirano i ne zna što pas sve mora raditi, pa tako dođu do konstatacije da im je pas dobar, čak odličan.
Večina vas ili nas na ovom forumu ni nezna koliko pas npr. mora imati zuba, niti su ikad prebrojali zube svom psu.Evo i to se prenosi na potomstvo!
Neki kažu da smo perfekcionisti i da je to gubljenje vremena! Možda i je, al da i prije nas nije bilo takvih ljudi, danas bi terijer imao 20 zuba umjesto 42, posavac bi bio crno-bijele boje, a brak bi bio 65 u grebenu ( nisam ni daleko ).
To rade uzgajivači, brinu se za pasminu! Al na žalost pravih uzgajivača je jako malo!
Da samo znaš kakvih se bedastoća naslušam na ispitima.
1) Pas ima sedmo čulo!!! Na moj upit što bi totrebalo značiti sljedi odgovor :" Čuje sedam puta bolje od lovca.
2)Kunićar istjeruje kuniće iz podzemlja , a u nadzemlju davi zečeve.
3) Mi u društvu koristimo goniče da nam zadave ranjene srne.
4)Kolika je max. visina bavarca? Odgovor: " Zavisi dali ga koristimo u ravnici ili na brdima!"
Naravno da takvi ako uspiju proći na ispitu nemaju afiniteta da se posvete psima , a kamoli uzgoju, no spremni su cijeli život ocijenjivati tuđe pse i silan rad uložen u njih.
-
Fazan slazem se da se ovo cuje cesto medju lovcima ali nije njih za kriviti vec kompletan sistem koji vodi lovstvo i u njemu sudjeluje.
Ja pretpodstavljam da si ti srusio kandidate za ovakve odgovore i potrudio se da ih nauce.
-
Medo, tu sam ja samo vise volim da "slusam"! ;)
U zivotu manje se drzim teorije a vise prakse! Do sada sam naisao na gomilu nesuglasica!
-
Medo, tu sam ja samo vise volim da "slusam"! ;)
U zivotu manje se drzim teorije a vise prakse! Do sada sam naisao na gomilu nesuglasica!
Sve mi je jasno d4
Ja pricam kako bih napokon nesto i naucio.Nisam ja u pravu uvijek i moja praksa je i skola tako da se ima sto nauciti ovdje.
Neki su ipak ozbiljni uzgajivaci pa znaju ono sto mi ili ja ne.
-
Niko ne zna sve! (moje misljenje)
Imam 28 godina i isto toliko se druzim sa kerovima, trenutno imam 6 kerova 4 razlicite rase, nikada nisam imao manje od 3 psa pored sebe. I jos uvek ucim!
Medo, druze iz klupe ;D
-
Niko ne zna sve! (moje misljenje)
Imam 28 godina i isto toliko se druzim sa kerovima, trenutno imam 6 kerova 4 razlicite rase, nikada nisam imao manje od 3 psa pored sebe. I jos uvek ucim!
Medo, druze iz klupe ;D
Pa da ,ucimo dok smo zivi.
Jest da su nam klupe jako razdvojene ali ucenik je uvijek ucenik.
Nego nema nam ucitelja :o
-
Niko ne zna sve! (moje misljenje)
Imam 28 godina i isto toliko se druzim sa kerovima, trenutno imam 6 kerova 4 razlicite rase, nikada nisam imao manje od 3 psa pored sebe. I jos uvek ucim!
Medo, druze iz klupe ;D
Pa da ,ucimo dok smo zivi.
Jest da su nam klupe jako razdvojene ali ucenik je uvijek ucenik.
Nego nema nam ucitelja :o
Ima "ucitelja" koji znaju i daju savjete samo je pitanje dali ljudi zele prihvatit takvu pedagoiju (istinu)
-
?
-
Moj odgovor na tvoje pitanje" Šta uzgajivač napravi kad pas nije pogodan za uzgoj ili rasplod?
Nažalost pokloni ga ili češće proda lovcu, a proda mu i priču da je od vrhunskih radnih roditelja! On se inače ne boji pucnja, al djeca su mu bacila petardu u boks.
Što se tiče ljubitelja nemam ništa protiv njih, ja im rado poklonim psa koji po mojoj procjeni nema dobre urođene osobine ili ima neku urođenu manu ( plah na pucanj ), al im napomenem da nije za daljnji uzgoj!
Momci(ako se ko ne ljuti), ova tema je jako opipljiva i svako sa svog gledista je u pravu!
Ja se trudim da uzgajam pse, poceo sam prije par godina na kasicicu a svjestan sam da ono sto zelim necu imati jos za par godina mozda i vise. Mnogo rada, truda, eksperimentisanja, pravilnih kombinacija....novac da se i ne pominje....
A zelim po mnogima nespojivo, vrhunski rad i eksterijer kod rasa koje mene zanimaju
Ali da vas pitam:
Da li se ko od vas sjeca filma "Rasturac"?
Rijec je o poenteru koji kao stenac rastura divljac, ne drzi marku...koji je trebao da zavrsi svoju karijeru rano....zato sto je bio kod uzgajivaca, koji nije imao vremenna da mu se posveti, dok ga neki klinac nije uzeo pod svoje i napravio psa od njega!
Ja ga se mnogo dobro sjecam, i mislim da se pravilnim radom mogu mnoge stecene mane ispraviti
-
Film nisam gledao, pricali su mi drugari o njemu. Klinac kasnije sa tim kerom pobedjuje na utakmici...
Konkretno kod kerova "svinjara" podjednako je vazan i rad sa kerom a i potencijal koji ker nosi u genima. Mislim da je taj odnos kod takvih kerova 50%-50%! Imao sam kera koji nije imao neko poreklo, ali sam ja imao dosta slobodnog vremena, teren sa dosta svinja i VELIKU zelju da od njega napravim dobrog kera za lov svinje. Uz dosta rada sam i uspeo! I taman kad je napunio tri godine, preziveo sve i svasta, naleteo je na nezgodnog protivnika! Krmaca sa prasicima, koja ga je na moje oci isprebijala! To se lose odrazilo na njega tako sto je posle tih batina ker dosta promenio, nije mogao da prevazidje strah i samim tim vise nije bio za lov! Kerovi koje danas cuvam, posle batina i cepanja nastavljaju da love cak i kao stenci, a kamo li kad sazre i steknu dosta iskustva!
-
Niko ne zna sve! (moje misljenje)
Imam 28 godina i isto toliko se druzim sa kerovima, trenutno imam 6 kerova 4 razlicite rase, nikada nisam imao manje od 3 psa pored sebe. I jos uvek ucim!
Medo, druze iz klupe ;D
Pa da ,ucimo dok smo zivi.
Jest da su nam klupe jako razdvojene ali ucenik je uvijek ucenik.
Nego nema nam ucitelja :o
Ima "ucitelja" koji znaju i daju savjete samo je pitanje dali ljudi zele prihvatit takvu pedagoiju (istinu)
Pa zelim ja a vjerujem i jos neki.
Kreni d4
Mene zanima kako razmislja kinolog ili uzgajivac
-
pozdrav, imam jedan upit, kupio sam mađarsku vižlu koja je stara oko 3 mjeseca ima rodovnicu, sada sam je probao testirati na pucanj i bacio petardu (neki kažu da nije dobro, ali nemogu u gradu šetati sa puškom d7 ) pet metara od nje i ona se prepala (sagnula glavu i krenula prema meni) i nakon 2 sekunde spustila glavu i počela njušiti kao da se ništa nije dogodilo :hundtrinkend:
1.)e sada da nastavim sa bacanjem petardi ili da čekam kada ču krenuti u šumu?
2.)koji bi bio redosljed privikavanja na pucanj?
p.s. ne trese se i ne bježi luđački prema kući, već samo trzne na 1-2 sekunde!
-
Već se pisalo u ovoj temi jako puno o tome i možete pročitati na više mjesta da je petarda SMRT ZA PSA. Petarde odmah izbacite iz upotrebe pri treningu psa jer petarda radi specifičan prasak u krug od 180°. Puška ima usmjeren prasak i stoga je bolja za privikavanje psa. I bilo koji stariji pas će se uplašiti na petardu ako je bacite blizu njega.
Obzirom da je pas jako mlad, počnite lagano sa privikavanjem na šus. Prvih par dana pljeskajte glasno u neposrednoj blizini psa. Zatim počnite lupati o lonac kad se pas najviše zaigra tako da pas shvati da je i to dio igre. Zatim počnite lagano sa malokalibarkom ili pištoljem pucat, a onda prelazite na sačmaricu.
Odvedite psa na livadu i pustite neka se igra. U trenutku kad je najviše zaigran, vi u hodu puknite i samo nastavite hodati. Ako se pas jecne ili uplaši, malo protrčkarajte oko njega kao poziv na igru, tako da pas što prije zaboravi to "neugodno" iskustvo. Ovakvim laganim tempom, psa naviknete na šus iz sačmarice u 2 tjedna garantirano.
ALI PETARDA U SMEĆE OBAVEZNO!
P.S. Molim vas predstavite se ostalim članovima foruma...
-
hvala, na stručnom i brzom odgovoru!
isprika za predstavljanje....
-
Kako si došao na ideju da pred štene od 3mj bacaš petarde?
Oprosti što pitam, jesi li lovac ili tek namjeravaš postati ili si samo ljubitelj flore i faune i oružja?
Većini pasa je urođeno da se ne boje pucnja ali ga ipak treba postuno navikavati, baš kako je opisao Skyangel. Isto tako nemoj psa bacati u vodu da ga naučiš plivati. On to zna, samo ga treba polako naviknuti na vodu. d4
-
dobro došao i tebi, sve navedeno, imam oružje oko 10 godina, bavim se lovom samo iz hobija, pse imam oko 30 godina, ali još uvijek nisam niti jednog dresirao ozbiljnije! na takvu ideju sam došao od prijatelja lovaca, ali zato i nisam ga htio mučiti nego sam potražio savijet od veterinara koji je kao anđeo nikada nemoj ništa......itd. raspitivajući se o tome čuo sam svaštai to još od lovaca koji imaju u lovu više godina saža nego ja godina: zatvori ga u kavez, i onda pucaj dok se ne navikne, ako se plaši onda ga pokloni, moj ti nosi petarde, nesmije mu ništa smetati, itd. zato sam i progooglao i našao ovaj forum!
eto moj grijeh pljus pljus pljus
-
Sky je rekao kratko i sažeto jako dobar sistem d4
-
U mene cale u toku rata imao kratkodlakog svabu,radio fazana kao lud ali starom bili oduzeli oruzje(svim ne srbima na opstini)i nije ga imao cim navikavati a kad je kupio novo oruzje odemo u lov a nas ARI cim je vidio da stari puni pusku odma po gasu i kuci u sijeno se sakrije.
tako je bilo svaki puta a onda smo ja i brat(tada jos bili djeca)radili njegov posao.naidjemo kroz kuruze pa kad dodjes do kraja parcele ono po 5-6 fazana izleti.
al bilo je zanimljivo rol
-
Step ! Lagano u polje pušku u ruke i kad pas bude na ljepoj udaljenosti, hitac u zrak! Osmotri njegovu reakciju i pohvali ga! Ja inače koristim i petarde! Kod bacanja petardi treba pazit da u trenutku bacanja pas ne vidi tvoju radnju i ne dotrči do petarde koja bi mu mogla eksplodirati pred nosom i napravili smo si problem. Petarde naravno netreba bacati u zatvorenim prostorima ili garažama, al u prirodi na otvorenom terenu zašto ne? Baci je u gustu travu i neće jako prasnut. (Pazi da ne zapališ livadu, kao ja!)
Svaki pas drukčije reagira na šus! Neki samo stane i osluškuje sa repom u zraku i spreman je za akciju! To je pozitivna reakcija. Neki podviju rep al ne bježe, neki podviju rep i pobjegnu glavom bez obzira, pa ih nakon dva sata nađeš još u strahu leži pod autom!
U svakom slučaju samo naprijed!
-
Moj odgovor na tvoje pitanje" Šta uzgajivač napravi kad pas nije pogodan za uzgoj ili rasplod?
Nažalost pokloni ga ili češće proda lovcu, a proda mu i priču da je od vrhunskih radnih roditelja! On se inače ne boji pucnja, al djeca su mu bacila petardu u boks.
Što se tiče ljubitelja nemam ništa protiv njih, ja im rado poklonim psa koji po mojoj procjeni nema dobre urođene osobine ili ima neku urođenu manu ( plah na pucanj ), al im napomenem da nije za daljnji uzgoj!
Momci(ako se ko ne ljuti), ova tema je jako opipljiva i svako sa svog gledista je u pravu!
Ja se trudim da uzgajam pse, poceo sam prije par godina na kasicicu a svjestan sam da ono sto zelim necu imati jos za par godina mozda i vise. Mnogo rada, truda, eksperimentisanja, pravilnih kombinacija....novac da se i ne pominje....
A zelim po mnogima nespojivo, vrhunski rad i eksterijer kod rasa koje mene zanimaju
Ali da vas pitam:
Da li se ko od vas sjeca filma "Rasturac"?
Rijec je o poenteru koji kao stenac rastura divljac, ne drzi marku...koji je trebao da zavrsi svoju karijeru rano....zato sto je bio kod uzgajivaca, koji nije imao vremenna da mu se posveti, dok ga neki klinac nije uzeo pod svoje i napravio psa od njega!
Ja ga se mnogo dobro sjecam, i mislim da se pravilnim radom mogu mnoge stecene mane ispraviti
Au,podseti me za taj film.Film je prelep,zna li neko original naziv filma da ga nadjem na netu.
Pas se zvao Promis ako se ne varam.
-
Meni pomaže stari dok dresiram tako psa. Prije sam koristio petarde, a sad sam nabavio plašljivac. Stojim na polju s psom, a stari sa 200 m poćne lagano pucat i dolazi sve bliže i bliže. Ti hvališ pla i lagano mu daješ hranu i gladiš ga. Ako vidiš da je stabilan, možeš mu dolazit sve bliže i pucat, a kad to onda nauči kreneš na pušku. Bitno je da ništa ne radiš naglo jer ako mu odma opališ puškom iza uha i tog se prepadne mislimda ga više nikad nečeš odučit od tog straha.
Vidio sam puno ljudi koji forsiraju pse i s ulaskom u vodu. Mladi pas neće odma ući u vodu pa ga vlasnik baci: Taj pas dobi strah od vode i više nikad neće ući :hundtrinkend:
-
Ja ga se sjecam i to mi je jedan od najdrazih filmova.Gledao sam ga prije nekih 20+ godina.Bio sam klinac i plakao cini mi se jer je pas poginuo na kraju ako me sjecanje ne vara.
-
Pas se zvao Promis ako se ne varam.
Jeeeeee bas tako Promis....
Ako uspijes da ga nadjes i skines sa neta posalji ga nekako
-
Pas se zvao Promis ako se ne varam.
Jeeeeee bas tako Promis....
Ako uspijes da ga nadjes i skines sa neta posalji ga nekako
He he cekao sam da jos neko otvori dusu,i ja sam se ubio od plakanja paci
Ubih se trazeci ga na netu danas ali nista >:( nastavljam dalje a nadam se da ce jos neko da pomogne.
-
Mislio sam da sam riješio problem sraha od pucnja ali šipak ! >:(
Naime imam setera starog 16 mjeseci, prošlo ljeto je imao prvi kontakt s divljači i pucanjem, i bilo je problema udaljio bi se od mene pedesetak metara i samo me gleda, nakon toga sam provao polako naj prije iz daleka pucati pa samo kapsule napuniti u patronu i tako malo po malo prošle zime sam lovio benu i sve je bilo OK.
Međutim prvi lov ove godine na prepelicu i on prvi naleti na miris, prepelica poleti prije ferme pucanj, prepelica pada Don malo ode vrati se i na moje povike aport nađe prepelicu donese je i nastavi tražiti, aj dobro pomisli ali ne lezi vraže.
Nakon pedesetak metara ispred drugog psa se dižu dvije prepelice i kolege udaljene dvadesetak metara pucaju četiri hica nakon kojih moj pas bježi pedesetak metara do poljskog puta i ne dolazi mi na poziv.
Ja odlazim prema njemu ali on uporno bježi od mene i tako sve do auta ispod kojeg se je zavukao, nakon toga mi je prišao bez nekog straha prati me po putu međutim kad krenem u polje neče zamnom.
Ne znam šta da radim, skupo sam platio štenca i uložio masu vremena u obuku i sad imam psa koji je neupotrebljiv u grupnom lovu.
-
Ja ću malo c/p dva moja posta sa drugog foruma, mislim da je sistem EXTRA:
I post:
Imao sam proshle godine veeeliki problem sa mladim NKD, od godinu dana. U prvom lovu na prepelice(nisam ga, malo lenj, malo preopteretjen raznim obavezama, uopshte izvodio u polje pre toga, a pogotovu pucao pred njim), chim smo krenuli, dam prijatelju 2 metka da opali, 20ak metara od mene, a ja mazim psa. I sve bi sooper, ker malo trepnu, sve OK, na prvi pogled. Pustim ga, i kako je ko kasnije opaljivao koji metak, tako se on sve vishe plashio. Nije pobegao qtji, al nije ni hteo da ide za mnom, nego samo cvileo. I ta se patnja ponavljala prva 2-3 lova, iako sam mislio, kao, bitje bolje, protji tje ga, bodritju ga prilikom svakog pucanja i sl... Na kraju, upitah isqsnog prijatelja, shta mi je chiniti. I savet bi: Kad mu dajesh hranu, neka neko, kad pas pochne da jede, baca petarde malko dalje od boxa/psa. I par dana tako, sve blize i blize(koncepcija je da pas poveze pucanj sa nechim apsolutno prijatnim. KRAJ! Wink ).
Tako sam i uradio. Qpio sam one neke petardice sa fitiljem, slabiji pucanj imaju od onih standardnih, shto apsolutno odgovara za ovu priTchu.
Vishe nisam ishao na prepelice, do pochetka sezone pas nije mrdnuo iz boxa. Plashio sam se, jer je prvi lov bio, normalno, i "najbrojniji", shto se tiche ljudi i pucnjave. Chim smo krenuli, chim je prva pushka u daljini zapucala, ja sam ga - izgubio! Bio sam ubedjen da je krenuo ka kolima. Nastavio sam dalje, da bih, posle nekih sat vremena, + - , saznao da je - otishao na desno krilo nashe "potkovice"! I "druzio" se, opushteno, sa ljudima i psima! NIKAKVE ZNAKE STRAHA ni taj dan, niti cele sezone, nije prema pucanju pokazivao!
II post:
Ja sam zbrzio taj deo mog posta, jer mi se chinilo da ga nikad necu zavrshiti.
DakleM, ja sam bio sa psom u ZATVORENOM boxu, a komsha 10-15m udaljen. Sipao sam hranu i pocheo da mazim kera, i komshiji rekao da baci petardu. Pas se, naravno, stresao malo(ja ga i dalje mazim i bodrim!), al je nastavio da zdere kao da mu je zadnje(kao i uvek, NKD je to! haha ). Bacio je josh jednu-dve taj dan, ne setjam se najbolje. Drugi dan - ista pricha, samo je komsha bio malo blize boxu. Treci dan mislim da sam chak bio sam, pas sa hranom u zatvorenom boxu, ja bacam petarde, i to je otprilike to... Mozda bi josh bolje bilo ici na nekih + - 7 puta ovo sve, ako imate vremena i volje. Uspeh, chini mi se, ne moze izostati! Zamislite, logichno je - ker povezuje PUCNJAVU sa HRANOM! Idealno, zar ne?
edit: Sad skapirah: Tada, u prvom lovu, kad mi se odmah po prvom tudjem pucnju izgubio, je mozda poshao DA JEDE! uf
-
evo da iznesem jedan slučaj susjed mi ima setera ovo mu je druga godina. Prošle godine išao u lov sve normalno na pucanj, ove godine otišli na prepelice pucalo se, pas se normalo ponaša kolega puca na goluba a seter pobježe do gazde i ne odvaja se od njega. Vodio ga i naredne lovove pas ide uz nogu i neće da mrdne metar od njega.
Onda susjed pričao s nekim dreserom i uzgivačem setera i reko mu da su seteri osjetljivi od ostalih pasa te kako mu je to bio prvi lov poslije duže vremena a pošto je bio na prepelicu puno se pucalo i bilo puno pasa najvjerojetnije da je doživio stres od tolike gužve i pometnje.
Savjetovo mu je da mu daje neke antidepresive za pse, i sad pas počeo ponovno da radi bili u nedjelju u lovu digo zece markiro par fazana uglavnom počeo je da se ponaša normalnije.
Još uvijek ima faze da oda uz gazdu ali puno manje nego u početku.
Eto dali je zbog tableta ili nečeg drugog uglavnom situacija se popravlja.
-
Mislio sam da sam riješio problem sraha od pucnja ali šipak ! >:(
Naime imam setera starog 16 mjeseci, prošlo ljeto je imao prvi kontakt s divljači i pucanjem, i bilo je problema udaljio bi se od mene pedesetak metara i samo me gleda, nakon toga sam provao polako naj prije iz daleka pucati pa samo kapsule napuniti u patronu i tako malo po malo prošle zime sam lovio benu i sve je bilo OK.
Međutim prvi lov ove godine na prepelicu i on prvi naleti na miris, prepelica poleti prije ferme pucanj, prepelica pada Don malo ode vrati se i na moje povike aport nađe prepelicu donese je i nastavi tražiti, aj dobro pomisli ali ne lezi vraže.
Nakon pedesetak metara ispred drugog psa se dižu dvije prepelice i kolege udaljene dvadesetak metara pucaju četiri hica nakon kojih moj pas bježi pedesetak metara do poljskog puta i ne dolazi mi na poziv.
Ja odlazim prema njemu ali on uporno bježi od mene i tako sve do auta ispod kojeg se je zavukao, nakon toga mi je prišao bez nekog straha prati me po putu međutim kad krenem u polje neče zamnom.
Ne znam šta da radim, skupo sam platio štenca i uložio masu vremena u obuku i sad imam psa koji je neupotrebljiv u grupnom lovu.
Na streljanu ga vodi. I to u prvi red i samo neka sluša. Ima san i ja jednu kujicu, ali nakon 4-5 puta šta san je vodija, strah je nesta, na kraju je počela aportirat golube...... ;D
-
A šta misliš di je bio u subotu?
-
Ja sam danas na jednom drugom forumu kinološkom postavio pitanje Kako štene od 5 mjeseci uvesti u lov tj da se ne boji pucnja... (jer sam nabio vrijedno štene bretona i šteta bi ga bilo pokvarit)
Za sada se ne boji ničega čak nam je i vatromet bio u kvartu na 30-ak metara zraćne linije a on ga je samo pratio...
Rezime odgovora je sljedeći: da ne radim nikakve ceremonije nego da se odvojim opd drugih lovaca i pasa im pustim psa da traži i ako ferma i podigne divljać ja jednostavno puknem i to je to
-
Kod urođene plašljivosti nema kruha!A kod stečene-e to je već drugi par cipela!Samo ime joj kaže da je stečena ,znači "zarađena" je negdje kasnije tijekom života.Problem je po meni u loše odradjenoj socijalizaciji pasa,koja ima jako puno komponenti,a jedna od tih je i navikavanje na različite zvukove ,raz. jačine.A to od početka nikako nesmije biti pucanj.Kod mladih štenaca to je lagani pljesak rukom,udarac u porciju ili nešto slično,bitno je samo da nije previše glasno.A onda pomalo pojačavati.Kada štene na to više ne pokazuje nikakve reakcije,postupno tu jačinu treba pojačavati.I to je 100% siguran put da se neće bojati niti pucnja.A onda pucanj povezati sa hranom,lovom..i to je to!
-
Po meni to je mana koja se jako teško ispravlja.
Otprilike kao da čovjeka koji se boji struje tjeraš
da bude električar. Ljudima koji imaju svoj uzgoj
tj. kuju , dvije i nije neki problem jer jednostavno
uzmu drugog psa, ali ljudi imaju jednog psa i od njega
puno očekuju to pokušavaju ispraviti . Da bi se takvog
psa od tog odučilo treba probati sa pucnjem kad je pas u
kako mi kažemo afektu . Najednostavnije ako oblajava
mačku na drvetu ili sl. Pomalo smiješno ali vjerujte
učinkovito .
-
može se riješit ali isključivo pusati ispred njega u divljač koju on ferma i digne,fazan naj bolje.
Kad se lovi na prelet nikako ga ne vodit,zato što ga ti pucnji prestraše jer nividi u što se puca i zašto
-
Šta će fermat goniči , terijeri , jazavčari , krvosljednici ... ?