Forum LOVAC
Streljaštvo => Tehnika gađanja => Autor teme: Flip - 15. 05. 2013. 13:30:46
-
"Schus fieber" kako kažu njemci neznam izraza kod nas. Ali u suštini se to dešava kad nanišaniš divljač i od uzbudenja se počne tresti telo i ruke. Meni se to desilo pre par dana, gledam kroz nišan srndača, dal je pravi il nije...gledam gledam..pravi je! E pa kad je pravi pucaj....i onda tresenje. Naravno fualo sam totalno, hvala bogu nisam ranjavao.
A onda kolege - ne skerija se svakome se to več desilo i savjet: kad počne sačekaj zadiši pa ond ponovo nainšani.
Imate li vi isto takva izkustva?
-
Ako dugo gledam divljac zna se desiti da budem "drhtav". happi Najcesce mi.ipak,to dodje poslije odstrela. d4
-
Kad je više ne budem imao okanit ču se lova!
-
Kad je više ne budem imao okanit ču se lova!
Potpisujem zagi
-
Kad je više ne budem imao okanit ču se lova!
Slažem se!
-
Pozitivan naboj i isčekivanje i danas nakon 40 godina kao i prvi put . No sada više nisam u fazi " što ako fulam " , kako došlo , tako i otišlo , a sutra je novi dan .
U početku kao i svi Vi bio sam " terijer " , a sad sam " retriver". To tako dođe s godinama.
-
Kad je više ne budem imao okanit ču se lova!
d4 z10
-
svaki put kad psi gone z2 dali zeca dali svinju srce želi iskočit van od uzbuđenja, a najviše kad se divljač približava, kad se čuje šuškanje u gustom, pa onda kad treba naciljat pa puška pleše, ali to je onaj osjećaj zbog kojeg se ide u lov ;D
-
E lijepi osjećaji andrenalin naglo poraste, uzbuđenje trese cijelo tijelo, srce hoće iskočit, nekad bilo davno prošlo nažalost. Danas nakon gotovo 1000 grla odstreljene visoke divljači, nema više uzbuđenja, šteta, šteta.
-
Mene pere adenalin ali pije pucnja nikakve treskavice koju disanje kroz usta nebi smirilo...ali da srce bubnja,bubnja.
Zato i lovim. zagi
-
Normalna pojava kod svakog normalnog lovca - upravo su mi otišli prijatelji - lovci, a tema je bila upravo to, uzbuđenje prije i poslije hica. Kad to nestane - nešto s nama nije u redu. U početku je to uzbuđenje rezultiralo promašajem, ali s vremenom sam naučio kontrolirati i drhtavicu i ubrzano disanje i lupanje srca. Znam neke "lovce" koji to ne bi priznali ni za živu glavu, njima je sve svejedno i hladni su ko led - može biti - ali mene "moj" srnjak digne svaki put kad ga vidim, zec kad doštropoće na livadu, sova kad mi sjedne na krov čeke, lepet krila i pjev fazana kad ga Zara digne, općenito lov. Neno je to opisao vrlo kratko i jasno - Neno svaka čast. zagi
-
Kad je više ne budem imao okanit ču se lova!
zagi
-
meni se zna desiti da kad su tihe noci kad cekam svinje i kad ih cujem da dolaze jos izdaleka,srce mi zna toliko lupati da ga cujem u usima ,nekoliko puta sam se prestrasio da da mi nije to neko pred infarktno stanje hao hao
a kad psi gone pa cujes topot divljaci koja se priblizava da me u tom stanju spojiti na EKG niti jedan ljecnicki nebi prosao zagi
-
...Fred ne boj se smrti..ne umire se samo tak...i ja drhtam...a vli se dok ne drhtas vise ne lovis radi zadovoljstva nego radi mesa........ma i oni mozda gladni jos gore drhtaju jer kod njega je pitanje..."ako fulam skrinja ostaje odstekana"
-
Ivo nije to baš tak . Divljač ne konzumiram, osim u kobasicama miješano. Lovim isključivo radi trofeja što je mnogima nepojmljivo. Groznica me prešla prija 20 godina i nisam sretan zbog toga. Pamtim događaj iz 1980 u nedelju je gađanje treba sarnjak za gulaš u lov ide prva streljačka postava nas 6. Sjedim na nekakvom zasjedu sklepanom na 3 johe. Dođe oblačak pljusne kiša i grane sunce. Izlazi srnjak iz trstike niti 50 m. gledam škart dobar. Imam ZH kombinaciju 7x57R još i bez optike, ali manje od 50 m. I tad je počelo tresem se ja, trese se zasjed, tresu se johe. Grlim johu ne mogu se smiriti. Dišem duboko zaustavljam dah, srce hoće iskočit, ništa, srnjak pase sve gleda lovnik ali na 300 m od mene. Što ja više želim šus to se ja više tresem. I ne opalih ja. Poslije lovnik htio ubit mene te bog tvoj nije to golub, a jbga tak je bilo. Žalim za tim vremenima. Mislim da je groznica prestala negdje nakon 100, 150 odstrela. Mislio sam idem na muflona možda se javi, ništa, idem na divokozu ništa. A moj prijatelj vidi jelena i padne u krevet u groznicu 3 dana. Na čeku nosi jastuk za naslon puške i opet je 50:50 ali to je draž to je doživljaj. Drugi jedan nakon hica preklopi pušku i ne može prepunit, ne može novi metak stavit u cijev ni cigaretu u usta da ga jebeš. Tvrdim da su to sretni ljudi.
-
Kao i u kolege Freda, štek pasa, ne oblajavanje ni lavež, nego baš onaj fini, tanki, falsetni štek goniča baca me u potpuni trans, izvorni atavizam, kao da onda mehanički postupam, bez naročita razmišljanja, čisto nagonski, neusporediv osjećaj, kako intenzitetom, tako i osobitošću. Nišanjenje s čeke ne toliko, skoro da sam potpuno miran, valjda došlo s godinama, a nisam se baš nešto nalovio visoke divljači, naričito trofejne.
-
šečeri moji emotivni sve mi se dlaka diže dok vas citam nosl
-
Da, ima i onih emotivaca što od uzbuđenja vide zlatnu trofeju, a onda, srnjačić 65 točaka zagi
-
Da, ima i onih emotivaca što od uzbuđenja vide zlatnu trofeju, a onda, srnjačić 65 točaka zagi
meni je svaka zlatna, nema veze sta se zove zlata ili jelena ili josipa- a i trofeja mi je exstra zlatna
-
...Fred ne boj se smrti..ne umire se samo tak...i ja drhtam...a vli se dok ne drhtas vise ne lovis radi zadovoljstva nego radi mesa........ma i oni mozda gladni jos gore drhtaju jer kod njega je pitanje..."ako fulam skrinja ostaje odstekana"
kolega ako moram da umrem volio bi da to bude na ceki ili negdje u lovu ,tako da cim krace putujem u vjecna lovista hao hao
-
zagi zagi zagi
-
Svaka čast koji su doživjeli takvo uzbuđenje... zagi
baš ste svi emotivci nosl nosl
-
mislim da većina vas sere pogotovo ...
-
Ima tome već dosta... Pričam ja sa jednim svojim profesorom, dotičemo se teme lova i govorim mu kako sam prošli vikend se šuljao srnjaku, došao na cca 120 m, sav zadihan i pod "šus fiberom" nisam htio uputiti hitac. Kaže on meni, kad ja ne bi pucao svaki puta kada kada se tako tresem i kad nisam siguran u pogodak pa nikada ništa ne bih odstrijelio happi
d1
-
Meni se desi da nekad "ne ide". Nema onda tu "pecketanja" pa ako pogodim-pogodim. Sve je stvar prilike i osjecaja tog dana. d4
-
mislim da većina vas sere pogotovo ...
Vrlo afirmativan stav, nema što. I pun razumijevanja i empatije.
-
napisan u afektu, ispričavam se
i nije se odnosio na tebe ivod.
Zao mi je što si se našao u tome.
-
napisan u afektu, ispričavam se
i nije se odnosio na tebe ivod.
Zao mi je što si se našao u tome.
Molim lijepo, kolega Huntercro, isprika smjesta prihvaćena. A nisam se ni uvrijedio, nisam toliko tašt. Više mi je situacija bila komična; tema je o određenim emocijama prigodom lova ( a emocija i jest spiritus movens lova, barem u mom slučaju, nikad ne bih ni nudio razumsko objašnjenje zašto sam lovac ), a nakon što opišem jedan iz cijele palete osjećaja koje proživljavam tijekom svoje najveće strasti, vi bubnete da serem(o). Da je od nekog tko nije lovac, razumio bih, ovako mi bilo zaista čudno, malo smiješno ref.