Ivo nije to baš tak . Divljač ne konzumiram, osim u kobasicama miješano. Lovim isključivo radi trofeja što je mnogima nepojmljivo. Groznica me prešla prija 20 godina i nisam sretan zbog toga. Pamtim događaj iz 1980 u nedelju je gađanje treba sarnjak za gulaš u lov ide prva streljačka postava nas 6. Sjedim na nekakvom zasjedu sklepanom na 3 johe. Dođe oblačak pljusne kiša i grane sunce. Izlazi srnjak iz trstike niti 50 m. gledam škart dobar. Imam ZH kombinaciju 7x57R još i bez optike, ali manje od 50 m. I tad je počelo tresem se ja, trese se zasjed, tresu se johe. Grlim johu ne mogu se smiriti. Dišem duboko zaustavljam dah, srce hoće iskočit, ništa, srnjak pase sve gleda lovnik ali na 300 m od mene. Što ja više želim šus to se ja više tresem. I ne opalih ja. Poslije lovnik htio ubit mene te bog tvoj nije to golub, a jbga tak je bilo. Žalim za tim vremenima. Mislim da je groznica prestala negdje nakon 100, 150 odstrela. Mislio sam idem na muflona možda se javi, ništa, idem na divokozu ništa. A moj prijatelj vidi jelena i padne u krevet u groznicu 3 dana. Na čeku nosi jastuk za naslon puške i opet je 50:50 ali to je draž to je doživljaj. Drugi jedan nakon hica preklopi pušku i ne može prepunit, ne može novi metak stavit u cijev ni cigaretu u usta da ga jebeš. Tvrdim da su to sretni ljudi.