Lovna kinologija > Lovne pasmine
ISTARSKI KRATKODLAKI GONIC
grom:
Ma neka ih, neće biti gladni. I meni je sto puta bilo prigovaranja, kuću triba radit a ti sve u lov...ma jebe mi se za zidove, oni će ostati, a ja ću pod ploču. Pa ih onda zavole na brzinu i kraj priče. Klance i pošte sam pokupio sve, još od Dida i starih lovaca. Ovo mlađih dvoje troje što idu s nama, naučim svaki lov po nešto. Klanac, putinu, glavicu...to je tako bilo i nadam se da će se nastaviti. Često me povuče da opet krenem s goničima, onda me lovnik pita:a ko će mi pucat kad ja gonim?'Ne pizdi, i onako nema čekača dovoljno. Onda ovako u live dane s ptičarima, a nediljom s ekipom za svinjama. Bilo, ne bilo, dobro je. Od mraka do mraka, to je lov. A ti one dvi ljepotice što više uza se i u brdo. Ako možeš što više brda prođi s njima pješke i puštaj od kuće ako može. Ili iz kakvoga starog sela da im bude poznato. I ne trči za njima po gps-u ako baš ne moraš, neka one traže tebe. I naći će, ne brini.
leon:
I ja sam protiv gps-a. Ali da, kod Gabra je problem vrime. Lovački pas nas mora sam potražit. Brzo ga na to naučimo, kad ga več ko štene vodimo dnevno u lovište, lagano hodamo i ništa zovemo, i u početku ne u društvu drugih pasa ! jer čemo ga izgubiti.
Da, za vrime naših dedova nije bilo ne srna, ne svinja a puuuuno zečeva. Tako se več mladi pas naučio potražiti i goniti zeca. Bili su psi specialisti. Niti nije trebalo hodati sa njima samo zatvoriti pošte (štante) i izpustiti njih. Dobar strijelac je mogao do marende imati do 5 žečeva. Najboli pasi bili su prodani italijanskim lovcima.
Dandanas lovimo samo svinje sa psima, žečeva skoro da više nema... šteta velika. Ima nas samo nešto malo entuziasta, koji još prakticiramo taj lov. Uspjesi siromašni ali nešto je i uživamo u tradiciji d4 z14.
moro:
leon potpisujem just d1 zagi
Gabro:
GPS sam uzeo najviše radi onoga kad se izgubila, stvarno neman vrimena ni živaca tražit pasa po brdu. Jebiga i ona je bila mlada tek je došla u mene nije se skroz socijalizirala i ona i ova druga se razletile i izgubile. Ova druga je u mene od 2 miseca i ona je full socijalizirana, ova druga je došla sa 4 i po miseca pa joj je trebalo malo više vremena a i ja nisam imao vremena odradit neke radnje šta su trebale se prije odradit jer došla u srcu lovne sezone pa je bilo odma u lov. Zadnja 2-3 lova stvari su bile bitno bolje nije bilo problema, odlično su pratile di sam, radile kako treba, taman udaljenost do nekih 200 metara u pretraživanju a ako potiraju onda naravno idu, doduše nisu one još počele ginitnkako treba vidit čemo šta če onda bit. Ja mislim da sad kad počnem puštat da če to bit ok. Još malo socijalizacije, na povodac pa u šetnju, malo druženja i bit če to ok. GPS je dobar alat brzo se razmaziš, olakšava dosta, znaš di je pas u svakom trenutku. Ja ih ne kupim autom okolo prema GPS u nego čekam da se vrat gdje smo razdvojili, ili tamo gdje bi divljač trebala udrit ako potiraju. Još se učimo, one mene i ja njih ali uživamo u procesu šta je najbitnije. Jedva čekam doć doma i takat ih u brdo i gledat repice u zraku kako vijore i slušat štek.
grom:
To i je poanta svega, odmoris dusu i uzivas sa svojim pasima. Meni se uvijek žena čudila zašto ih volim toliko. Pa nadošla i ona, par dana obilazila i hranila dok me nije bilo pa došla gora od mene. Prije mene se sjeti kad je vrime za veterinara, cjepivo i to. A ja uvik po svome, nitko me ne voli i ne raduje mi se kao oni. Dica velika i svoj đir, žena oko kuće, posla, obaveza... Na kraju opet ostanu mi moji pasi. Uvik repovi vrte i cekaju mene kad ćemo u brdo. Niti će te ogovarat, ni prigovarat,naljutiti rijetko i nikako. Brdo, zrak, sloboda moji prijatelji na 4 noge. Nije Dide bio lud, nego pametan čovik koji je znao loviti i lovio za dušu i svoje pase.
Navigacija
[0] Lista Poruka
Idi na punu verziju