Lovna kinologija > Lovne pasmine

ISTARSKI KRATKODLAKI GONIC

<< < (199/207) > >>

Ideerp:

--- Citat: Gabro - 13. 02. 2019. 08:31:25 ---Ma sve u redu ako je on radan sve 5. Malo je van tipa istarca, pogotovo glava jaka, vilica četvrtasta. Kad se pasa upre u rad od najranije dobi, dobra prehrana, vitamini zna se dobit jedinka koja tjelesno odudara od tipa pasmine. Proširi se prsni koš, vrat, leđa, mišična masa ojača...moj pointer je u špici sezone izgledao kao pantera, neka divlja zvijer. Vrat kao u bika, široke prsi, široka leđa, svaki mišič vidljiv, svaka tetiva....bilo ga lijepo vidit


Kakvoga san ja pointera vidio nije mu niti jedan pitbull ravan,u prsima se svaki mišić ocrtava,izbačena prsa,prednje noge široke nekako,nemoš virovat da je to pointer,a kod posavaca nije baš rijetko da su takve građe...ko zna,da seter nema onoliko dlake možda bi i on izgledao "moćno"  hao
--- Kraj citata ---

grom:
Nikakvo čudo, pok. Dide je uvijek imao neke van standarda. Sve žilavo, jako i veće od standarda pasmine. Ali što kaže Gabro, non stop je bio s njima u brdu. A kako je radio u odmaralištu, hrane je bilo koliko hoćeš. I to ne bilo kakve, stalno su tukli lešo junetinu jer je baba bila šef kuhinje. A uvijek bi ostalo kad se kuha za 200 ljudi, i to ne otpad već ono što je ostalo u teći. Ma bilo kučku i mačku, nema do domaće spize, koliko god se mi tješili skupljim dehidratima. Može to proći i ima kvalitetnih, ali meso je meso. A nekad je i ono bilo puno bolje nego sad. Ako ne bi stradao od nečega, Didu je pas živio jako dugo. Danas ako uhvati 10 godina da se ne razboli je lutrija.

leon:
Ma da, imali su i neke mješance, možda sa posavcima, kračih ušiju, bez papira tada ali jako dobri žečari. Bili su više gladni nego siti. Ako su uhvatili ranjenog zeca, nisi stigo, da ga pokupiš. E da, zlata vremena za lov na zečeve sa goničima...

grom:
Didovi nisu bili gladni nikad, osim ako bi zaglavili u brdu po dva tri dana i više nekad. Uživao je loviti s njima, puška na ramenu bez pasa nije bila nikad. Najviše je lovio lisicu s goničima, kunu i tek kasnije svinje. Uvijek je išao u pogon, ne znam da je ikada stao na štand ili čeku. Taj na mjestu nije mogao biti. Pasa je bilo svakakvih, čistih i križanaca. To se onda nije puno gledalo, ako je imao dobru kuju vodio je pod najboljeg dostupnog psa bez obzira na pasminu. Gledao je da to sliči na nešto pa su kombinacije bile obično posavac-istarac ili trobojac-balkanac. Najboljega ikada, o kojem se i danas priča, ulovio je kraj kontenjera kao potpuno divljeg štenca od par mjeseci koji se okotio negdje u brdu iznad odmarališta. Nisu mu se znali ni otac ni majka, dolazio je na hranu i dugo je trebalo da dođe Didu na ruku. A lijep kao slika, trobojac s malo tamnjijim nijansama žute. I sad mi suze krenu kad ga se sjetim. Tada su na odmor dolazili lovci iz cijele bivše države. Dide bi nekoga i poveo u lov. Više puta se vadila na stol velika svota maraka za tog psa, a Dide bi im se samo nasmijao. Sve mogu prodati, ali njega i IZ 18 nikada. Lovio je isključivo jednocijevkom kal.16. Za drugo nije htio čuti, bokericu ne znam je li dva puta u životu ponio u lov. E lipa vremena i moj Did. I stari Došlo (jer mu je došao na ruku) kojega je od milja zvao Dole, uginuo je u dubokoj starosti na slobodi. Tada su se pasi držali na lancu, ovaj je imao žicu preko cijele livade. Kad su ga stigle godine nije ga više vezao nikako, ležao je ispred kuće na livadi i pošao za Didom u brdo ako bi imao volje i snage. A Dide se nikada nije pomirio s time da mu je kraj, nije ga htio uspavati niti moliti koga da ga riješi, kako se to prije radilo. Volio ga je puno i uvijek govorio: doktor Dole je jedan jedini i nikad takvoga više neće biti. Tako je i bilo, imali smo ih dosta odličnih, dobrih i loših. Ali goniča takvog kalibra i pameti nikad. Za lisicu ekspert, svinju po potrebi kako bi Didu pasalo. A najviše su lovili njih dvojica sami, Dide bi ga pustio pa trk na kakvu poziciju di će ovaj natjerati lisicu. Jedna patrona, druga gotovo pa nikad. Išao je u lov sa srcem, pravim psom i 5-6-10 patrona najviše. I bilo mu je više nego dosta. E jbg., pokvarih malo temu ali me ponijele emocije i sjećanja na neka lijepa vremena.

Gabro:
Najviše san zato i uzeja goniča da oživim starinski način lova na zeca ka šta mi je i dide prakticira. Šta se tiče efikasnosti mogao sam komodno lovit zeca ptičarom, jednostavnije je ali ima neka draž u šteku pasa. Drugo zaboravljaju se stare "pošte" po lovištu (čitaj štandovi, čeke) svaka ima svoje ime a kako ovi stari odlaze pomalo, malo je onih ostalo koji to sve znaju. Treba to povatat da možemo prinit dalje mlađima, ako bude sriče pa ih bude zanimalo i svojoj dici. Ja cili život gazim brdo ali kako idem za ptičarom ne zanimaju me puno pošte i putevi, pa sad dosta toga več i zaboravija to sad moram promijenit.
Moram priznat da mi se sviđaju strašno ovi pasići, istarci. Začarale su me ovi dvi male vještice. Samo šta sam puno po moru, nemam vrimena, nisam siguran da ču to uspit kvalitetno odgojit ali eto pokušat ču. Imaju volje i talent pa čemo vidit šta če ispast.
A da nisam još jedno štene setera uzeo  uf uf....sad ih je 4 ukupno. Doduše nova kujica setera je još u uzgajivača/prijatelja na laganome treningu i obuci ali doče i ona doma. Otrovat če žena i mene i njih!! Možda prije mene nego njih.....

Navigacija

[0] Lista Poruka

[#] Slijedeća stranica

[*] Prethodna stranica

Idi na punu verziju