Lovna kinologija > Lovne pasmine
POSAVski gonic-zaboravljeno blago
Gabro:
Da pitanje je uvijek šta češ dobit ali moraš i znat šta tražiš. Razlike u načinu rada od pasa do pasa iste pasmine su velike, dosta zavisi od podneblja i načina na koji ljudi love. Našeg goniča koji lovi u planini i naučio je da goni satima pusti u neku branjevinu u slavoniji, nečeš drugi pogon s njim odradit taj dan osim ako je odstreljeno to što je gonio pa si ga uhvatio. Inače ode on za prasetom. Ja ih zovem pasi za jednokratnu upotrebu, pustiš ga ujutro i ne vidiš ga više cili dan, ako ga i uvatiš taj dan. Ne hvala ipak toliko živaca i vremena nemam
Ideerp:
Točno iz toga razloga taj lov ne volim,bez GPS-a je suludo uopće ić lovit,a i tada je rizik ogroman da više pasa ne vidiš,prijatelj bi mi po tri dana tražio pasa i to po 100 km od kuće,ako ti pas imalo valja svako drugi lov ćeš ga morat vodit na šivanje,a to ako imaš sreće...
Gabro:
Da istina je da psi svinjari često ginu i ozljeđuju se ali isto svaka čast ljudima šta uzgajaju goniče. To je velika ljubav i odricanje. Bez njih nema pravog lova. Lipo je pucat na štandu ali da neko nije poderao čizama i čizama ne bi se pucalo na štandu. Vjerujem kad ti pasi drže pravog vepra nakon duge gonje, ti prilaziš na lajanje i odstreljuješ ima srce da iskoči!! Taj trofej ide visoko na zid!! To je pravi fajt i treba imat muda i pas i čovjek za to. Zato svim našim pogoničima d1 d1 zagi zagi
Ideerp:
Svaka im čast,ništa im ne osporavam d1
ivica:
Moja ekipa!
Navigacija
[0] Lista Poruka
Idi na punu verziju