Moj post Nr 1.000
Resio sam da ga obelezim na ovaj nacin
. Meni je ovo prvi Forum gde prelazim Famozni broj 1.000 i neka ostane zabelezen po ovome.
Dragan i Ivan Misic
PRICA ZIVOTA
03.01.1999.
Svanula je i ta dugo cekana nedelja, zadnji lovni dan na Fazana.
Ja i moj Ivan ustali smo jos u 6.00 sati ujutro i poceli smo se spremati za taj lovni dan.Moj sin je bio presrecan kao sto moze biti dete od 9 godina.Jos vise sto ce ici u lov i Srba, sin mog Kolege Slobodana Gajica ili poznatijeg kao Ganja.Jer Srba i Ivan su bili poslednje vreme nerazdvojni drugari.Zajedno se igrali, setali nase Lovacke Kerove ili cak lovili sitne Ptice Vazdusnim Puskama.
Nema sta to je bila prava Lovacka krv, sto kaze narod ne pada daleko Iver od Klade.
Nakon kratkog i brzog pripremanja, posli smo na zborno mesto. Dan je bio pravi Zimski, prohladan i vlazan, mislio sam da nam deca nece izdrzati celi dan po raskvasenom terenu.Ali sam se prevario, momci su me demantovali, izdrzali su sve Junacki.
Bili su propisno obuceni kao pravi Lovci, maskirna zelena odela, sa cizmama na nogama, na glavi su imali tople zimske kape, plus za pojasom Lovacki Nozevi.Slobodno mogu reci da su Klinci bili bolje obuceni od nekih Starijih Lovaca, svojim izgledom podsecali su na prave Mini Lovce, falile su samo Puske. U lovu je ucestvovalo dvadesetak Lovaca, ali kao i svakog zadnjeg lovnog dana u sezoni, ulov je bio slab(mrsav), samo 6 fazanskih Petlova. Slobodan je ulovio jednog a ja 2 i tog drugog Petla nasao je moj Ivan i njemu moram da zahvalim za taj Odstrel.Ono sto su trebali da odrade Roni i Rokica, moji lovni psi odradio je Lovac Ivan Misic(alijas Joca skljoca).
Lov je bio dosta naporan, jer teren je bio dosta raskvasen od poslednjeg Snega koji se rastopio predhodnih dana. Ja i Slobodan smo hteli da male Lovce u podne posaljemo kuci, ali oni su hteli ni da cuju, kako rekose da zele ici do kraja. Kako su rekli, tako su i uradili, izdrzali su do kraja.Iako mokri i prljavi do pojasa a i malo umorni, bili su srecni kao mala deca.Sta reci, pa oni i jesu to bili,pa ja sam bar to sve doziveo iza cizama mog Dede, a kasnije i pored Oca.
Na kraju lova, smo svi sakupili ispod sela da prokomentarisemo ishod Lova.Jer to je bio poslednji izlazak na Fazana te sezone na izmaku. Mnogi su bili nezadovoljni uspehom u lovu,(znate ono)te lose vreme, te nema Fazana, te Kerovi nisu hteli da rade po losem vremenu.A niko da se seti i spomene silne promasaje i flasice s Rakijom koje su popili. Lovci ne bi bili Lovci, ako bi sami brukali sebe, ponavlja se uvek ista prica, losi patroni, daleko mu poleteo a ima i takvih koji kazu-mislili smo da je Koka, sta ce te pozuteli (pevci) od snega.
Ja se ponekad i promasajima hvalim, bitno da se puca. Uglavnom tog dana ja i moj kolega Slobodan smo bili zadovoljni ulovom a jos vise nasim Juniorima(buduci lovci) koji su sve srecni prepricavali dogadjaje iz danasnjeg Lova.
Na polasku kuci resili smo da ovekovecimo taj dogadjaj foto Aparatom. Slikali smo se za uspomenu i secanje na taj dan, jer ja sam vec mastao i video sebe jednog dana kako idem u Lov zajedno s mojim Sinom sa Mojim IVANOM! Kakav bi to dogadjaj i osecaj bio da jednog Dana Elizabeta salje u Lov (supruga i sina) a ispred njih se vrte nervozni Lovacki Kerovi.
Ali pusta sudbina i nesreca u zivotu mi je uskratila sve, uzela mi samo pet meseci posle ovog Lova, naseg poslednjeg Zajednickog Lova. Uzela mi je sudbina i mog Buduceg LOVCA i moju CURU
.
Zato mi preostaje samo da se secam i prisecam ovog mog najlepseg Lova.
Uvek ce se Tata secati i uvek ce moj Ivan biti u Tatinom srcu za vreme svakog mog Lova...
Jer samo ja znam sta sam izgubio u Zivotu.
Ovo je posveceno mom Sinu Ivanu, koji je tragicno nastradao i poginuo s svojom Sestrom Anom u Saobracajnoj Nesreci 02.06.1999g u Madjarskoj.
I ja imam pusku uvek je govorio moj Ivan, kod Tate je u regalu na njoj pise Ivan i Dragan...
