> Lovacke price-istiniti dozivljaji <

[Max011]

Visoka čeka
Dovede mene Draganče na poziciju, pokaže prstom na lipu i reče:"Ene ti je čeka". Gledam tri močice za penjanje a gore na 6 metara visine dve daščice. Mislim se nešto, popeću se, ama po mraku imam automatski silazak a onda eto zajebancija na moj konto na pretek! Gde sad da se prizemljim na tvrdo... pa ostanem na majčici zemlji. Više mi se sviđa da odem do obližnjeg domaćinstva i naslonim se uz ogradu jer mi se čini da tu nema domaćina što mi i Draganče potvrdi. Pogledam teren, nađem lepo mesto uz plot, naberem pune ruke divlje nane, te se njome malo protrljam da me rogator baš odma* ne oseti i počnem polako da dozivam. Posle nekog vremena prvi znak kretanja. Odredim pravac i nastavim sa "puhanjem". Elem vidim da će rogator izaći iz jednog šumarka. Namestim pušku na oslonac i u duvačkom krešendu rešim da prevarim đuvegiju. Uzbuđenje raste i na zadnji zov dobijem odgovor! BEEEEEEEEE, ogromna ovnina sa još većim rogovima "Sjeničak" izađe i žbuna pomalo zbunjen mojim bravuroznim duvačkim umećem pogleda me "blagotelećim" pogledom onako kako samo ovnovi znaju i zamakne opet u onaj šumarak! Ma idi  Draganče u ... pomislih u sebi, dobru si mi čeku namenio ! Eto šta sve može da se desi kad vabite đuvegiju negde u planini na proverenom mestu ! 🤣

[roger]

E moj drugar sta si propustio!
Ni sam ne znas!
Posle ce da ti bude zao.

Velika lovacka organizacija SCI, Safari Club Internaional, uvrstila je ovna - "Dalmatian Wild Sheep, na listu SCI ovis slama.
Sad se takav stari prc prodaje po 3000 eur!

Agencije pokupovale sve stare ovnove po selima pa ih pustaju u loviste kad dodju amerikanci!

Dragance ti namjestio trofej, a ti ni hvala da mu kazes!

 

[Acido]

 

[Max011]

Stara i nova škola
Jednom prilikom u povratku iz lova u Velikom Gradištu posetio sam oca svog kolege, "druga" Popovića. Tu je sa suprugom provodio penzionerske dane uz Dunav. Stariji Pop je u duši bio komunista, društveno politički radnik , predsednik više LU, direktor, inženjer... i u svemu narodski čovek. Pred kraj svoje karijere ostavio je oružije u amanet sinu. Tokom te posete, dok smo ćaskali lagano me je upitao koliko dugo je upucavan njegov stari karabin. Oko 15-20 minuta odgovorih, jer optika nije bila baš najbolje dovedena u osu. Do tad vedro lice iskusnog borca iz kafanskih okršaja i čoveka sa mnogo lovačkog i direktorskog staža poprimi šeretsku senku. Blago podignute obrve reče : Pa vas dvojica nemate pojma o upucavanju karabina !! Zatečen time, trudeći se da vratim film taman sam hteo da kažem da smo dosta vremena utrošili i na hlađenje cevi, kad drug Popović nastavi. E moji zeleni lovci pa ja sam ga upucavao mesec dana !!! Obišao sam sve kafane od Majdanpeka do Kragujevca, družio se sa mnogo prijatelja, slušao muziku i uživao u životu a vas dvojica ste to uradili za 15 minuta! Kakvu ste vi grešku načinili u koracima ! Uz opšti smeh shvatio sam da sam pogrešio i da ću morati da revidiram svoj stav što se upucavanja karabina tiče. Obaška što sam kupio veliku životnu filosofiju od starog lisca od kojeg još uvek ima šta da se nauči. I danas kad druga Popovića više nema kad god se povede priče o upucavanju karabina ispričam ovu anegdotu. A ako ko bude hteo da malo porazmisli o njenoj poruci shvatiće razliku u filosofiji između "stare" i "nove" škole lovaca. Neka ti je laka zemlja druže Popoviću!

[Max011]

  Rodeo u vašem gradu
Ovu priču čuo sam od Bobana Vasiljevića lovočuvara u Dubašnici kod Bora. Ima njoj više desetina godina. Akteri su dobro poznati a junak tj. zvezda priče odavno je otišao u večna lovišta Naime poznati lovac iz tog kraja dobio je dozvolu za odstrel jelena. Potraga je bila duga i već kad su hteli da odustanu u jednom voćnjaku naišli su na gorskog po meri. Mir sumraka prekinuo je gromoglasni hitac iz proverenog 8x57 (a kog drugog) i jelen je pao. Pala su čestitanja i radovanje a Vule junak priče hteo je da jelena namesti za slikanje kolegi koji ga je odstrelio. On je oniži debeljuškast čovek manuelac i u toj aktivnost nekako je uspeo da opkorači jelena. Dok je držeći se za rogove nameštao glavu za fotkanje jelen je skočio i poneo nesretnog Vuleta kao džokeja koji je umesto dizgina u rukama imao paroške a sedlo mu je bilo jelenski hrbat. Družina je sa nevericom posmatrala scenu raspomamljenog jelena koji nosi Vuleta na leđima kroz šljivik a grane voćaka ga šibaju po licu, glavi, vratu. Uspeo je Vule grčrvito se držrći za rogove da obori rodeo rekord jahanja gorskog jelena! Kažu očevidci a i sam džokej da je to potrajalo. Mada u tim i takvim trenutcima sekunde izgledaju kao večnost svi se slažu da je bar dva minuta bio zvezda rodea Crnog vrha. U Americi posle 10ak sekundi smatra se da je džokej pobedio životinju. Kad mu je ponestalo snage i dobro ugruvan i ubijen udarcima grana pustio se sa jelenskih leđa pa šta mu bog dadne. Nađen je na ivici voćnjaka blizu šume. Ugruvanog, krvavog i ošamućenog brže bolje drugari su ga prevezli u bolnicu. Za kratko vreme ceo okrug je čuo za ovaj rodeo! Postao je pacijent sa najviše poziva u bolnici i da na kraju nije hteo da se javlja na telefon jer je znao da su šale u pitanju. Nakon par dana izašao je oporavljen i plav iz bolnice ali u jednom komadu. Kažu da su mu za izlazak i za ljute rane junačke u neravnopravnoj borbi priredili lepu dobrodošlicu do dugo u noć. A jelen, zapitaće se neko?! E jelen je ulovljen nakon nekog vremena. U korenu roga kao i ovaj na slici imao je zaglavljeno karabinsko zrno! Pogodak je preneo svu energiju na lobanju i izazvao guibitak svesti kod životinje. Nakon drmusanja oko priprema za fotografisanje i stabilizacije nervnog sistema došao je sebi i sa Vuletom postao zvezda rodea no Crnom vrhu. Priču napisah da se ne zaboravi u spomen na lovca Vuleta, njegovu Kampanjolu AR-55 -Cimentu i karabin "Lepenac" za kojeg nikad nije imao više od 5 metaka zelenih od starosti.

[drazenx]

  hahah

[roger]

 

[Traper.]

Ovo je jaka prica.