ISTARSKI KRATKODLAKI GONIC

[Ideerp]

Ma sve u redu ako je on radan sve 5. Malo je van tipa istarca, pogotovo glava jaka, vilica četvrtasta. Kad se pasa upre u rad od najranije dobi, dobra prehrana, vitamini zna se dobit jedinka koja tjelesno odudara od tipa pasmine. Proširi se prsni koš, vrat, leđa, mišična masa ojača...moj pointer je u špici sezone izgledao kao pantera, neka divlja zvijer. Vrat kao u bika, široke prsi, široka leđa, svaki mišič vidljiv, svaka tetiva....bilo ga lijepo vidit


Kakvoga san ja pointera vidio nije mu niti jedan pitbull ravan,u prsima se svaki mišić ocrtava,izbačena prsa,prednje noge široke nekako,nemoš virovat da je to pointer,a kod posavaca nije baš rijetko da su takve građe...ko zna,da seter nema onoliko dlake možda bi i on izgledao "moćno" 

[grom]

Nikakvo čudo, pok. Dide je uvijek imao neke van standarda. Sve žilavo, jako i veće od standarda pasmine. Ali što kaže Gabro, non stop je bio s njima u brdu. A kako je radio u odmaralištu, hrane je bilo koliko hoćeš. I to ne bilo kakve, stalno su tukli lešo junetinu jer je baba bila šef kuhinje. A uvijek bi ostalo kad se kuha za 200 ljudi, i to ne otpad već ono što je ostalo u teći. Ma bilo kučku i mačku, nema do domaće spize, koliko god se mi tješili skupljim dehidratima. Može to proći i ima kvalitetnih, ali meso je meso. A nekad je i ono bilo puno bolje nego sad. Ako ne bi stradao od nečega, Didu je pas živio jako dugo. Danas ako uhvati 10 godina da se ne razboli je lutrija.

[leon]

Ma da, imali su i neke mješance, možda sa posavcima, kračih ušiju, bez papira tada ali jako dobri žečari. Bili su više gladni nego siti. Ako su uhvatili ranjenog zeca, nisi stigo, da ga pokupiš. E da, zlata vremena za lov na zečeve sa goničima...

[grom]

Didovi nisu bili gladni nikad, osim ako bi zaglavili u brdu po dva tri dana i više nekad. Uživao je loviti s njima, puška na ramenu bez pasa nije bila nikad. Najviše je lovio lisicu s goničima, kunu i tek kasnije svinje. Uvijek je išao u pogon, ne znam da je ikada stao na štand ili čeku. Taj na mjestu nije mogao biti. Pasa je bilo svakakvih, čistih i križanaca. To se onda nije puno gledalo, ako je imao dobru kuju vodio je pod najboljeg dostupnog psa bez obzira na pasminu. Gledao je da to sliči na nešto pa su kombinacije bile obično posavac-istarac ili trobojac-balkanac. Najboljega ikada, o kojem se i danas priča, ulovio je kraj kontenjera kao potpuno divljeg štenca od par mjeseci koji se okotio negdje u brdu iznad odmarališta. Nisu mu se znali ni otac ni majka, dolazio je na hranu i dugo je trebalo da dođe Didu na ruku. A lijep kao slika, trobojac s malo tamnjijim nijansama žute. I sad mi suze krenu kad ga se sjetim. Tada su na odmor dolazili lovci iz cijele bivše države. Dide bi nekoga i poveo u lov. Više puta se vadila na stol velika svota maraka za tog psa, a Dide bi im se samo nasmijao. Sve mogu prodati, ali njega i IZ 18 nikada. Lovio je isključivo jednocijevkom kal.16. Za drugo nije htio čuti, bokericu ne znam je li dva puta u životu ponio u lov. E lipa vremena i moj Did. I stari Došlo (jer mu je došao na ruku) kojega je od milja zvao Dole, uginuo je u dubokoj starosti na slobodi. Tada su se pasi držali na lancu, ovaj je imao žicu preko cijele livade. Kad su ga stigle godine nije ga više vezao nikako, ležao je ispred kuće na livadi i pošao za Didom u brdo ako bi imao volje i snage. A Dide se nikada nije pomirio s time da mu je kraj, nije ga htio uspavati niti moliti koga da ga riješi, kako se to prije radilo. Volio ga je puno i uvijek govorio: doktor Dole je jedan jedini i nikad takvoga više neće biti. Tako je i bilo, imali smo ih dosta odličnih, dobrih i loših. Ali goniča takvog kalibra i pameti nikad. Za lisicu ekspert, svinju po potrebi kako bi Didu pasalo. A najviše su lovili njih dvojica sami, Dide bi ga pustio pa trk na kakvu poziciju di će ovaj natjerati lisicu. Jedna patrona, druga gotovo pa nikad. Išao je u lov sa srcem, pravim psom i 5-6-10 patrona najviše. I bilo mu je više nego dosta. E jbg., pokvarih malo temu ali me ponijele emocije i sjećanja na neka lijepa vremena.

[Gabro]

Najviše san zato i uzeja goniča da oživim starinski način lova na zeca ka šta mi je i dide prakticira. Šta se tiče efikasnosti mogao sam komodno lovit zeca ptičarom, jednostavnije je ali ima neka draž u šteku pasa. Drugo zaboravljaju se stare "pošte" po lovištu (čitaj štandovi, čeke) svaka ima svoje ime a kako ovi stari odlaze pomalo, malo je onih ostalo koji to sve znaju. Treba to povatat da možemo prinit dalje mlađima, ako bude sriče pa ih bude zanimalo i svojoj dici. Ja cili život gazim brdo idem za ptičarom ne zanimaju me puno pošte i putevi, pa sad dosta toga več i zaboravija to sad moram promijenit.
Moram priznat da mi se sviđaju strašno ovi pasići, istarci. Začarale su me ovi dvi male vještice. Samo šta sam puno po moru, nemam vrimena, nisam siguran da ču to uspit kvalitetno odgojit ali eto pokušat ču. Imaju volje i talent pa čemo vidit šta če ispast.
A da nisam još jedno štene setera uzeo  ....sad ih je 4 ukupno. Doduše nova kujica setera je još u uzgajivača/prijatelja na laganome treningu i obuci ali doče i ona doma. Otrovat če žena i mene i njih!! Možda prije mene nego njih.....

[grom]

Ma neka ih, neće biti gladni. I meni je sto puta bilo prigovaranja, kuću triba radit a ti sve u lov...ma jebe mi se za zidove, oni će ostati, a ja ću pod ploču. Pa ih onda zavole na brzinu i kraj priče. Klance i pošte sam pokupio sve, još od Dida i starih lovaca. Ovo mlađih dvoje troje što idu s nama, naučim svaki lov po nešto. Klanac, putinu, glavicu...to je tako bilo i nadam se da će se nastaviti. Često me povuče da opet krenem s goničima, onda me lovnik pita:a ko će mi pucat kad ja gonim?'Ne pizdi, i onako nema čekača dovoljno. Onda ovako u live dane s ptičarima, a nediljom s ekipom za svinjama. Bilo, ne bilo, dobro je. Od mraka do mraka, to je lov. A ti one dvi ljepotice što više uza se i u brdo. Ako možeš što više brda prođi s njima pješke i puštaj od kuće ako može. Ili iz kakvoga starog sela da im bude poznato. I ne trči za njima po gps-u ako baš ne moraš, neka one traže tebe. I naći će, ne brini.

[leon]

I ja sam protiv gps-a. Ali da, kod Gabra je problem vrime. Lovački pas nas mora sam potražit. Brzo ga na to naučimo, kad ga več ko štene vodimo dnevno u lovište, lagano hodamo i ništa zovemo, i u početku ne u društvu drugih pasa ! jer čemo ga izgubiti.
Da, za vrime naših dedova nije bilo ne srna, ne svinja a puuuuno zečeva. Tako se več mladi pas naučio potražiti i goniti zeca. Bili su psi specialisti. Niti nije trebalo hodati sa njima samo zatvoriti pošte (štante) i izpustiti njih. Dobar strijelac je mogao do marende imati do 5 žečeva. Najboli pasi bili su prodani italijanskim lovcima.
Dandanas lovimo samo svinje sa psima, žečeva skoro da više nema... šteta velika. Ima nas samo nešto malo entuziasta, koji još prakticiramo taj lov. Uspjesi siromašni ali nešto je i uživamo u tradiciji  .

[moro]

leon potpisujem 

[Gabro]

GPS sam uzeo najviše radi onoga kad se izgubila, stvarno neman vrimena ni živaca tražit pasa po brdu. Jebiga i ona je bila mlada tek je došla u mene nije se skroz socijalizirala i ona i ova druga se razletile i izgubile. Ova druga je u mene od 2 miseca i ona je full socijalizirana, ova druga je došla sa 4 i po miseca pa joj je trebalo malo više vremena a i ja nisam imao vremena odradit neke radnje šta su trebale se prije odradit jer došla u srcu lovne sezone pa je bilo odma u lov. Zadnja 2-3 lova stvari su bile bitno bolje nije bilo problema, odlično su pratile di sam, radile kako treba, taman udaljenost do nekih 200 metara u pretraživanju a ako potiraju onda naravno idu, doduše nisu one još počele ginitnkako treba vidit čemo šta če onda bit. Ja mislim da sad kad počnem puštat da če to bit ok. Još malo socijalizacije, na povodac pa u šetnju, malo druženja i bit če to ok. GPS je dobar alat brzo se razmaziš, olakšava dosta, znaš di je pas u svakom trenutku. Ja ih ne kupim autom okolo prema GPS u nego čekam da se vrat gdje smo razdvojili, ili tamo gdje bi divljač trebala udrit ako potiraju. Još se učimo, one mene i ja njih ali uživamo u procesu šta je najbitnije. Jedva čekam doć doma i takat ih u brdo i gledat repice u zraku kako vijore i slušat štek.

[grom]

To i je poanta svega, odmoris dusu i uzivas sa svojim pasima. Meni se uvijek žena čudila zašto ih volim toliko. Pa nadošla i ona, par dana obilazila i hranila dok me nije bilo pa došla gora od mene. Prije mene se sjeti kad je vrime za veterinara, cjepivo i to. A ja uvik po svome, nitko me ne voli i ne raduje mi se kao oni. Dica velika i svoj đir, žena oko kuće, posla, obaveza... Na kraju opet ostanu mi moji pasi. Uvik repovi vrte i cekaju mene kad ćemo u brdo. Niti će te ogovarat, ni prigovarat,naljutiti rijetko i nikako. Brdo, zrak, sloboda moji prijatelji na 4 noge. Nije Dide bio lud, nego pametan čovik koji je znao loviti i lovio za dušu i svoje pase.

[vuk sa motajice]

Sa gustom procitah zadnjih 10 postova, bas ste me dirnuli u srce goniclije, nema vise takvih kerova ni lovova a ni lovaca, to su bili veliki gusti tada loviti zeca, lisicu, kunu sa nasim gonicima , bilo dosta vremena a i slobode za pustati i uciti pse a i predmetne divljaci. Sad imamo daleko vise predatora nego zeca i plemenite divljaci a svi love svinje i sve veliki svinjari a jucer polozili lovacki ispit i kupili poluautomat. Dobar lovac nikada nece krenuti u lov bez svog 4noznog pomagaca bilo da se radi i gonicu, pticaru, terijeru, cunjavcu. To su nasi vjerni pomagaci u dobru i zlu .Zelim vam puno dobrih pasa i uzivanja u lovu sa pomagacima.  Gabro samo volje i truda ima da rade mladice kao velike iducu sezonu a vidim da je teren opasno lijep i dobar , imaju sta za raditi sigurno. 

[Gabro]

Bit ce vuče nešto i ja mislin! Nek smo živi i zdravi pa čemo guštat u planini 

[grom]

Moj Gabro, to ti je kad prođe mladost i ludost, pa skontas da je u lovu zadnja stvar pucati na divljač. Svi mi to volimo, zato i nosimo pušku. Ali rezultat sa svojim pasima je gušt veliki. Ptičare sam zavolio sasvim slučajno, uvijek prije sam lovio samo s goničima. Onda odustao od toga, najviše zbog obaveza i nemogućnosti odlaska u lov svaki vikend s njima. Kad me zadnji napustio, nisam više nabavljao. Ali me vuče nemilo opet, samo da mi je bar jednoga dobrog za štand naći da me mijenja. To nam je problem jer pasa ima kod 4 lovca više nego dosta. Normalno da oni idu u pogon, rijetko sva 4 ali se dogodi ako nas ima dosta pa se goni sa više strana. Uvijek nam fali ljudi za zatvaranje jer je teren gadan i velik. Svašta mi je na pameti, kolega ima balkanca strašnog pa mi je želja prava kuja i leglo. Onda u vatru sa par komada kao nekad. Isto su to gušti veliki, nego jednostavno nemam vremena, a ni živaca više da se posvetim tome kako treba. Uvijek me bilo strah zmija, vuka, vepra, pa upadne u lokvu, pa ga nema.... Sto jada. Nedavno kolega nakon više od 15 dana našao psa živog. Upao zajedno sa ranjenim prasetom u točilo i ni tragavni glasa. Gps crkao i već se bio pomirio da je gotov. Nakon što sam mu rekao na što sumnjam jer su moji bili upali na isto mjesto, ode i nađe ga živog i zdravog. Udavio prase i pomalo jeo, vrijeme ga poslužilo i preživio je. Muke su to, tko nije imao više goniča i s njima lovio ne zna koliki je to zapravo jad i obaveza. Ja nisam mogao biti miran dok nisu sa mnom. Sreća pa su znali doći doma iz bilo kojeg dijela lovišta. Jbg. volio sam ih previše, kao i ove danas. I sad pogledam stare slike i pustim suzu kao malo dijete bez iti malo srama. E moj Bobi, Ringo, Bill, Medo, Sokol, Lisa, Lili... Valjda me čekate negdje da opet zalovim s vama i Didom.

[Gabro]

Mladost je prošla a ludost onako....pa i nije  !!
Grome šta si se uvatija žalit i plakat gospe ti ne misliš valjda umirat !! Ne dan ženi gušta živit ču 100 godina  !!
Meni je malo iskreno skurcalo u zadnje 2-3 godine stisle me obaveze, puno san po moru, pa san manje po šumi, opet dosta ali uglavnom manje nego šta bi tija. Treba pase i odgojit a ne stigne čovik na sve strane. Trenutno mi pasi i nisu nešto, onako kako san ja navika, ovaj seter me hebe na dane tako da mi diko ubije volju ali opet diko me i obraduje. A šta ču od njega idiota, dobar je sirota samo škorcan u glavu... Štenadija nešto obečava vidit čemo na šta če to izač. Ima san par stativa sa raznim štencima, kupi, goji, na kraju ništa od njih, prosljedi dalje tako da ne virujen dok se ne uvjerim.
Razumin te to u vezi pasa, zalovim i ja svinju sa svojom grupom i za tu igru nemam pasa pa me šalju na poštu. Sve je to lipo ali nisam ja to navika, sve mi crvi u guzici, nekako mi gluvo bez pasa po šumi ali jebiga neko mora i poštu držat nemožemo svi za pasima. Ali ne da mi đava mira da san doma više uzeja bi ja bar terijera da oko mene vrlja....

[leon]

Da Grom, nemamo više vremena ko nekada. Bolje imati jednog goniča individualista, manje goni, brže se vrača... Potjera pola sata, vrati se, pa opet pola sata, itd, uživancija prava. Ako vodimo mladog psa prvu i drugu sezonu samoga u lovište, u buduče ne želi ni ne voli loviti u društvu drugih pasa. Kad mu se pridruži drugi pas, brzo odustane i vrača se vlasniku. Imao sam par takvih. Imao sam i ja više goniča odjednom, nekad su se vratili, drugi put gonili 7 dana. Ne ide više to tako, nema vremena, nema živaca...