A ovo je moja pokojna Bianka i njen zadnji zec nažalost. Luda beštijica s karakterom, stvarno posebna bila, draga meni i ukučanima puno. U lovu počela obečavat solidno, bila nezrela puno, živa, blesava totalno ali naziralo se nešto iza te ludosti, vjerujem da nije pokazala ni dio šta je mogla. Tanka, vitka, eksterijerno meni prekrasna, mogla je radit 7 dana, neumorno stvorenje. Ovaj zec odstreljen pred njom. Stojim ispod čuke i čujem poznati glas kako goni, istrčem gori, nisam pravo ni izašao, stojim minut eto zeca, pucam dva puta ali dosta daleko i zec ode. Ne prođe 2 minuta evo je punim štekom po tragu i nastavlja za njim. Ja psujem, mislio promašaj pred mladim pasom oču pušku od pod ali isto osluškujem štek. Nakon 300-400 metara staje štek. Ja tamo ona stoji nad njim i čeka me. Grlimo se, ljubimo ja i ona, ja mašem zecom ona skače od sreče. Ko nije provao to pred mladim psom ne zna o čemu pričam.
Na žalost imala je svoje mušice volila je bižat iz boxa, bilo je nemoguče zaustavit pogotovo kad bi se uplašila nečeg. Bojala se i petardi, nismo ni skužili koliko. Več kad su počele prve petarde u paničnom pokušaju bijega iz boxa kroz nemoguču rupicu se objesila. Nažalost nije bilo nikoga doma. Tuga velika. Adio Bianka.
