Gabro kakvi umirat??? Nego posložiti neke stvari u životu, ako Bog da uteć u mirovinu i samo ljeti raditi bilo šta. Ovo drugo zna se, masline, dimarica, kaštradina, kupus raštika i u brdo dok noge budu moć. Vidiš da me goni na mladost opet i neka stara vrimena. Nas 5 klinaca prvi put u lovu sami, najstariji imao 21 godinu. Ja nepunih 15...puste nas stari same, pitaj Gospu kako. Ja u pogon sam sa 4 svoja pasa. Tri posavca i istarac. Ova 4 zatvore koliko mogu i ja krenem. Nađe ga Bobi za 10 minuta, nakon još 10 gonjenja (orilo se brdo) pucnjava nemila. Nije bilo mobitela pa ne znaš ništa dok ne dođeš tamo, kad kolega oborio veprića od možda 50 kg. Još se koprca, a moji pasi na njemu. Sva 4. Meni srce ko kuća, sretni ko budale! I tako je počelo sve. Do tada smo svi išli uz ćaću (i nosio pušku svatko), ali nas nisu puštali bez nadzora. Nas 5 smo i danas zajedno, došli su i neki mlađi pa se gura dalje i lovi dobro. Bude prepucavanja, stisnu obveze, imali smo i kriza ali se sjetimo starih vremena kad smo subotom išli pješke preko brda u staro selo 2 ipo ure. I onda gore uz ognjište, domaćih krompira s maslinovim uljem, koja konzerva, malo mesa i nezaobilazno crno iz pota od litra...a dica bili. Baterija pljoska i u kući ručno pravljene lampe na petrolej...na drvenom tavanu na spužvama lezi ko srdele i ujtru u lov. Lipo bilo i triba opet.