Kratkodlaka Madjarska Vizla - Rövidszörü Magyar Vizsla
FCI 7.1.1-57
Pocetkom 18. veka pojavili su se prvi primerci danasnjeg oblika ovog zutog lepotana. Zivahnog je temperamenta, srednje velicine, elegantan, nesto lakse gradje, uravnotezen, izbalansiran pas. Verovatno jedini lovni pas za koga je i u standardu upisano - pored njene izrazene strasti za lovom, oseca se dobro i u stanu lovca.
Slika
U nini se da osim lovistima je dosta nepopularna zbog duzine dlake(kratka). Veliki broj lovaca odbija lov sa ovim psom jer navodno ne lovi zimi. Ovo je velika zabluda jer na nasim terenima love i drugi kratkodlaki pticari ili poenteri, pa se ni oni nisu smrzli u lovistu. Cini se da nasim lovcima vise smeta njen karakter nego dlaka. Veoma lako se obucava, ali ne podnosi grube postupke, odlicno pamti i odlikuje je izuzetna strast za lovom.
Odlican je aporter i poznata je po cvrstom stajanju, ima odlican nos i izrazenu nadarenost za pracenje traga, veliku volju za rad u vodi i perfektan kontakt pri vodjenju. Sve ove osobine su veoma pozeljne pa se upravo zbog njih jedan mali broj lovaca ipak odlucuje za lov sa ovom plemenitom rasom. Do pre nekoliko godina madjarskih vizla je bilo veoma malo kod nas, ali se taj broj polako povecava. Kvalitet vizli u YU je relativno dobar. Problemi koji postoje su vrlo slicni sa problemima koji se mogu sresti i kod madjarskih pasa (maticna zemlja).
Najvise gresaka i one su uglavnom i najteze je na glavi psa: siljasta njuska, sive oci, glava gonica ili hrtasta glava. U lovu na nasim terenima veoma se dobro pokazuje u lovu na sitnu pernatu i dlakavu divljac. Pravo zadovoljstvo je loviti fazana sa vizlom. Vecina vizli dosta stane kasno u marku u odnosu na druge lovacke pse, ali vizla koja jednom markira, ona to uvek radi. Cvrsto stoji na divljac i dok je gledate kako markira, zaista mozete uzivati.
Vizla je druzeljubiv pas, u lovu joj ne smeta prisustvo drugih pasa i drugih rasa, nije agresivna, ali cuva lovinu i lovacku opremu. Odlican je i cuvar kuce i necete lako uci i nju ako nema vlasnika. Voli decu i za nju je voznja pravo zadovoljstvo. Po misljenju eksperata preteca vizle je panonski gonic. U nastajanju rase vaznu ulogu je imao i zuti turski pas. Njena mogucnost aklimatizacije nadaleko je poznata, neumorno radi i po najvecoj vrucini.
Glava je suva plemenita, dobro proporcionalna. Stop je blag, nosnik uvek prav. Nosna pecurka je dobro razvijena po mogucstvu sa sirokim nozdrvama. Zubalo je makazasto, oci blago ovalne, pogled zivahan i inteligentan. Pozeljne su tamne oci. Usi su srednje velike i nesto na unutra i srednje visoko usadjene, leze ravno ka licu. Imaju oblik zaobljenog slova V. Telo je snazno i dobro proporcionalno, greben je istaknut i misicav, ledja kratka i ravna. Grudni kos dopire do laktova i srednje je sirok. Rebra su srednje zasvodjena. Prednje noge su ravne, sa snaznim kostima, zatvoreni laktovi. Zadnje noge su misicave, srednje uglovane. Rep je nize usadjen, srednje snazan, suzava se i na kraju je blago zavijen. Kupira se 1/4 duzine repa.
Dlaka je gusta, kratka, prilezuca, ravna i ostra. Boja je zuta.
Idealna visina muzjaka je 56-61cm,a zenke 52-57cm. Tezina je od 22-30kg.
Diskvalifikacone greske su: odstupanja u odnosu na visinu preko 4 cm, visebojni plast sa crnim i belim prugama, bele sape, siljata njuska, uska lobanja, svetle, sive ili mrke oci razlicitih nijansi, entropija, ektropija, nosna pecurka ruzicaste boje, kapci sa crnim pigmentom. Devijacija celjusti, opusteni uglovi usana, znatno izrazen fanon, boja svetlija od boje zutog voska, albino pas, plasljiv pas, displazija kuka. Muzjaci moraju imati dva spustena testisa.