Da se vratimo na temu:imao sam ja svakakvih "bisera" u dvorištu,mnoge sam papreno platio a na kraju ih poklanjao jer nisam znao šta ću sa njima.Recimo kupio sam dve ženke ,dve sestre sa enormnom oštrinom,ali su na zecu bile ponekad VIDOGLASNE za 2.njih sam baš mnogo vodio u polje jer mi je bilo žao tolike oštrine u njima i želeo sam da izvučem maximum iz njih ,ali pored svog tog truda one su ostale samo jedva vidoglasne.Naravno rešio sam ih se i krenuo dalje.Iako sam imao Mercedes tražio sam preko leba pogače,jer kao početnik bio sam podložan sugestiji drugih.Sa kim god da razgovaram on ima najbolje pse i ništa drugo ne valja.Veliki problem tada je bio taj što se zbog utakmica forsirala isključivo oštrina a sledoglasnost ,karakter ,vodoljubivost i sl.su bili u drugom planu.Šta god da kupim uglavnom je imalo oštrinu ali je kuburilo sa glasom i vodom.Pošto sam imao Mercedes i znao šta je sledoglasnost i vodoljubivost nisam hteo toga da se odreknem bez obzira na oštrinu i da pustim takve pse u uzgoj.To se kasnije pokazalo kao ispravno.Naravno bilo je i drugih krajnosti - psi koji jesu sledoglasni ali se "druže"sa lisicom i jazavcom(leže u kotlu jedno pored drugog i niko nikog ne dira)Za to vreme Meca je tavorila i čekala da ja "progledam" i obratim više pažnje na nju jer sam je ispočetka vodi na izložbe i jamarenja,a ja sam uporno pokušavao da kupim mužjaka da bih ga pario sa njom.Smatrao sam tada da su mužjaci pogodniji za takmičenja od ženki,a da mi dobra ženka služi za priplod.Kada sam video da od svega toga nema vajde okrenuo sam se njoj kao osnovi,počeo da radim sa njom i da je parim sa proverenim mužjacima i uspeh nije izostao.Naravno i u nekim parenjima sam takođe kiksao ali da nisam napario te pse ne bih znao ovo što danas znam.Sve je to škola koja se mora platiti.