Lovna kinologija > Lovne pasmine
Engleski seter
Gabro:
Puno smo mi mekani postali. U staro doba ako više nije moga ili ako nije valja bija je metak (ako je ima sriče i nije bilo šta brutalnije) i u škrapu. Ljudi su bili praktičari iz potribe mačka je morala vatat miše, pas bit dobar u lovu ili čuvar, koza davat mliko i kozline..... Nisu mogli ranit beštiju ako nije doprinosila. A jebi ga ja to ne mogu... ako ne bude više moga onda če u penziju, neka kunja po dvoru, razvlači se sa dicom, glumi otirač isprid vrata....
grom:
Ma valjda će moć, smanji mu kilažu obavezno. I onako ako je debel nema od njega ništa. A i njemu će biti lakše. Moj je atleta totalni, iako jede dosta. Takav je i gotovo, jedva ga ugojim da mu se rebra ne vide. A parazite nema. Imaš pravo za ovo, smekšali smo skroz. A šta ću kad više volim pase nego ljude, jbg takav sam se rodio ili mi je dide usadio. Od kad znam za sebe imali smo bar dva. Vodili oni mene i ja njih, valja se u slami sa štencima i plaka ko kišna godina kad bi koji otiša. Nedavno je otiša i stari breton, još je crna krpa na kući.
Gabro:
Da moć!! Ova budala če letit ovu zimu nema za njega straja, čak i previše bit če opet dozivanja i klepanja teletaktom, to je jednostavno takva glava blesava. Da ga oče malo okrpit u glavu pa da bude normalniji bilo bi puno bolje...
grom:
A kad imaš dva po prirodi duga, i meni pointer njemicu odvuče. Samo gazi za njim, po 300 metara odu. Grivna je vrag i često se sama diže. Zavisi od vremena i je li dizana ranije. Kad je ona sama, to je milina od lova. Opet, ovi široki puno više terena prođu i nađu ono što bi možda i ostalo.
leon:
Pa englez mora da bude širok, brz. To mu je u genima.
Navigacija
[0] Lista Poruka
Idi na punu verziju