Dio ovog posta bih prebacio u temu orjentacija u prirodi.
Kretanje kroz prirodu tokom lova mi donosi posebnu car. Narocito kroz sumu. Svaki teren u zavisnosti od konfiguracije ima svoje olaksavajuce i otezavajuce strane. Bogu hvala, nikad se nisam izgubio, ali nikad javno nisam pomenuo da sam se par puta zabrinuo. To je bilo u pocetku, kada sam isao bez kompasa i karte ili skice terena.
Moje loviste je cca 5000 ha, gdje obicno lovi 10-30 lovaca odjednom. Rasporedimo se tako da svako uzme "svoj kutak" lovista i imamo jutarnja i vecernja cekanja. Po jutarnjem silasku sa ceke, uz prethodnu najavu lovniku cesto udjem u sumu (ne krecem se ustaljenim stazama) Zacrtam sebi pravac kretanja i podjem lagano. Ako nadjem trag divljaci ili osjetim miris, cesto skrenem sa itinerera i odem u drugom pravcu. Dva puta se okrenem oko svoje osi levo desno i krenem u drugom pravcu. Gusta suma znatno smanjuje vidljivost, prepreke nam cesto skrenu pravac, a uticaj ima i dominacija jedne noge nad drugom, pa cesto i kad ides "pravo", pravis malu parabolu u lijevo ili desno. Zato je najbolje uvek uzasebe imati busolu i skicu ili kartu lovista.
Inace, nedavno se na tom terenu u potrazi za pogodjenim veprom izgubio stariji kolega, ali sreca pa je bilo vise lovaca, pronasli su ga nakon 2-3 sata, kazu pocrnio od muke.
Za sad toliko.