Poželeo sam malo da ukrasim ovu Vladinu prezentaciju. Pesma je prepisana, a autor je takođe terijeraš.
MOJ TERIJER
Taj mali ratnik velikog srca,
Koje uvek hrabro kuca,
I kad je jama i kad je rov,
Uvek je to izazov nov.
Zima, sneg, a jama duga,
Čekam sa zebnjom, hvata me tuga,
Napred moj stari, valjda je lisica,
Ne daj bože, jazavac ubica.
Odluka pade kao iz topa,
Tu nema druge, daj da se kopa,
Preseci rupu to je bitno,
Da mu se pomoć ukaže hitno.
Kopamo brzo, kao od šale,
Jer mi Srbiju prokopasmo brale,
Odjednom rupa, zacu se glas,
Evo ga drži, naš hrabri pas.
I tu smo danas imali sreće,
Veliki lisac u džak se meće,
Putem ka kući pričamo u glas,
"alal mu vera, pravi je pas".
I tako srećno stigosmo kući,
Čeka nas rakija i pasulj vrući,
Na kraju sledi domaće vino,
Srećno nam bilo, stara družino,
Lovili, pili i živi bili.
Proleće dođe, ja pratim ZOV,
Oglasi bruje, rovaška - rov,
Sve iz početka mora se znaj,
Tu "sedi čekaj", sad "aport" daj,
Brigama mojim nikad kraj.
Utakmica dođe izvukoh broj,
Prođosmo "aport" i"sedi - stoj",
Ali ide rov i druga muka,
Da ne "odlaje", da ne "zakuka"
Da se ne smeju dušmani naši,
Daj Bože, gušu da ne promaši,
Minut ko večnost, on cima, stenje,
Meni se jeza kroz kičmu penje.
Odjednom sudija povika "diži",
Dobro proceni, pošto je bliži,
"ovo je Ijudi ocena maksi"
Odmah ga upiši u knjigu, Taksi!
Oko žice kažu "sudija je fer"
A meni "brate, dobar ti ker"
Diploma, pehar i stisak ruke,
Nagrada prava za naše muke,
Nekad je radost, nekad tuga
Uvek ću voleti svog hrabrog
DRUGA!
Nebojša Kalajdžić - Pevalo