Dva puta me ujeo vlastiti pas, oba puta sam bio ja kriv. Jednom je bilo slučajno jer sam ih razdvajao kad su se počupali na svinji, drugi put kad sam terijerki dao komad mesa pa ga pokušao uzeti rukom. Štipnula me za prst. E onda sam je podigao u zrak i lijepo tresnuo po njušci tim istim komadom mesa. Nikakvo iživljavanje, mlaćenje do boli itd. Samo da zna tko je gazda i ništa više, zapravo psihloško djelovanje. Drugi dan sam joj vadio meso iz usta, nije se bunila....jer je znala da prema meni ne smije biti agresivna. S psom treba znati, pa i tresnuti ga nekad ako zasluži. Ali se zna kako se to radi, dlanom po guzici, novinom, povodcem itd....i to lagano jer psa ne treba umlatiti da bi shvatio. Nekad ih samo oštro pogledam i odgurnem rukom u trenu neželjenog ponašanja. Shvati jednako, kao i da ga čizmom probiješ. Ne dam im da me zajebavaju, zna se tko je šef i amen. Ne znači da ih zbog toga manje volim, dapače, sadašnjoj kuji bih i bubreg dao da treba jer je to jedino stvorenje koje mi se uvijek raduje i živi za tren kad ću doći do nje u lovačkoj odjeći.
Ovaj stari je izgubio živce i pretjerao, nema tu šta. I meni je susjedov posavac rasturio tapacirung i kablove od zadnjeg svjetla. Pa šta, mi pocrkali od smijeha i to je to. Takav pas, nervoza, šta ćeš sad od njega. Da sam ga prebio, kao da bi on znao da je zbog toga što je napravio u autu. Šteta za staroga, pasi na snimci su odličnog izgleda i jako dobro uhranjeni. Ipak se vidi da je vodio brigu o njima, sad zbog napada bijesa će ostati bez svega.
