Jučer ujutro pucam po jelenu špiceru. Nije pokazivao pogodak, samo malo polako odtrčao, stane, gleda i onda polako u šumu. Znači promašaj, bi rekao. Ali mi se činilo da sam čuo udarac zrna u tjelo. Pozovem kolega koji ima 3 god. jazavčarku, jako iskusnu na tragu. Kuja na remenu odma nervozno zahvati trag i točno vuče u šumu. Nađe se prva kap krvi, znači pogodak. Kuja stalno vuče, povremeno laje, nađe se i tekučina iz buraga i crijeva. Sa kolegom zaključimo, da se jelenče pomiče izpred nas i odluči da kujicu spusti. Nakon par minuta digne i glasno goni, na kraju laje na mjestu. Previdno se sa kolegom priblizimo, kolega sa samilostnim ruši i smiri divljač. Rad kuje za 5. Svaka udruga bi trebala imati bar jednog psa specialista, da se divljač ne gubi bez veze. Slikica bude.