bilo je jedno lijepo jutro,nedjelja,lov DS prigonom.
stojim na štantu(stojim jer mi je tronožac u drugom autu),
rano jutro,oko 7 sati,rosa pada sa lišća(bilo je kiše te noći),
slušam psi laju,pogon je krenuo,slušam.
ime nešto posebno lijepo u tom zvuku kad šuma odjekuje lavežom pasa i znaš da bi svakog trena mogao da budeš u situaciji da odstrijeliš nešto po čemu češ taj dan pamtiti cijeli život.
puška na leđima(8x57,ovaj put bez optike).
sad već cupkam malo po malo,hladno za prste na nogama,hladno je bilo tog jutra.
svako malo po vjetru do mene stiže lavež pasa,ma već po zvuku lajanja se čuje da još nisu naišli na svinje.
nekakvo šuškanje lišća iza mene odvrati mi pažnju,,,,,LISICA.
dolazi sa suprotne strane iz debele šume i ide prema branjevini.
lijepi primjerak,stara lija.
puška u rama i pratim,ide ona lagano,zastajkuje,njuška ,pa krene,,,ne vidi me i nije me osjetila.
razmišljam,tu je tast puco na lisicu i odma istog trena mu dojurio veprina a puška prazna i jedva da stigne prepunit(imo je sačmaricu tad).
ma neću pucat ,kaj ako mi idu svinje i ja ih poplašim i potjeram,,,,ma trebo bih pucat,,,,,neću,,,,
i tako razmišljam,,,kad ona zamakne u jarak i više je ne vidim.
a žeži ga,,,
pušku na rame i čekam dalje...
psi laju,ne kužim kak ih ne čuje nego ide prema branjevini.
ma bolje kaj nisam pucal....taman pomislim kad evo nje sad na 50 metar proviri iz jarka i ide po liniji prema gustom,opet stoji,njuška....
KAJ AKO NEBU DANAS SVINJA.....
pomislim,,
pušku s ramena,naslonim se na hrast(za bolji oslonac),,nišanim na mehaniški nišan(malo od hladnoće nemirna ruka),,ona stoji na nekih 40 metara meni bočno okrenuta.....
zaustavim disanje,tri,četiri,sad....
PUCANJ...
ko da da je od dima,,samo je nestala..
HA,reko,,,legla je(malo gustiša oko nje pa se ne vidi),mislim si.
nikud sad,čekaj dalje,kad pogon završi tad ću je pokupit....sav sretan,PRVA LIJA...
prođe nekih sat vremena,pogon gotov,,
od DS ni dlake,,,
jedini ja pucao u cijelom lovu...
idu kolege sa linije štanta premna meni i van iz šume,,
I,GDJE JE LOVINA...?
ja sav ponosan:;pogledaj tu malo lijevo oko sebe(malo doviknem)
i krenem prema mjestu nastrijela.....
ma nema je.....nemoguće....
ni traga ni od lije ,a ni traga ni kapi krvi,sad već pretražim 30 metara ukrug.
ajme bruke....
a veli kolega;vidio sam na dalekozor kad ti je krenula iza leđa i sve sam promatrao,
nisi je ti promašio tad kad si pucao,,,,nego kad si prvi put podigo pušku i premišljao se...
tad si presudio da će živjet.....
MA BIO JE U PRAVU...