Smak svijeta, Jaganjac sišao na oblaku i žari i pali Zemlju. Pravedne zove
pred lice svoje, a među grešnima se čuje plač i škrgut zuba (kome su još
ostali). Dođe pri tom i na Balkan. Svi u strahu padoše ničice. Jedan Srbin,
međutim podiže pogled i zavapi:
- Nisi pravedan, Gospode, bio prema Srbima. Mlogim si nas pošastima kroz
istoriju iskušavao. Evo i nedavno, sve smo ratove izgubili. Izgubismo i
obraz, proglasiše nas krivim za sve to. Ali, najgore, o Gospode, srce iz
njedara nam je uzeto, avaj! Sveta Kosovska zemlja nije više niti srpska,
niti sveta. Svim kaznama si nas kaznio, ni tračak nade ne vidjesmo.
Jaganjac se zamisli, klimne glavom pa reče:
- A trojka Kecmana?