Ukrca se časna sestra u vlak, sjedne u kupe i vlak krene.
Vozi se ona kad preko puta ugleda poznato lice.
Žena, sređena, bunda, nakit, kožne čizme, ludi komplet, frizura, nokti.
Gledaju se one u čudu, gledaju.
- E jesi to ti, Nadice? Kako si? Dugo se nismo vidjele!
Ispričaju se one gdje je koja bila svih ovih godina, šta se dogodilo i tako dalje.
Ne da časnoj sestri vrag mira pa je pita:
- Nemoj se ljutiti, ali ova bunda, kako...?
Kaže žena:
- Ma, neugodno mi je, ali jedna divna noć i evo.
Voze se one dalje, kad opet časna:
- Oprosti, ali ove čizme, otkud....?
- Ma, baš mi je neugodno, ali jedan prekrasan vikend, i evo...
Časna sestra:
- Čuj, ovaj komplet, ta ogrlica, kožna torba...?
- Ma, eto, jedno prekrasno zimovanje, i evo...
Rastanu se one na stanici, odu svaka svojim putem.
Časna sestra dođe u samostan, već je bilo kasno, skine se, pomoli i legne.
Kad usred noći čuje neko tiho kuca!
Časna sestra upita:
- Tko je?
-Ja sam, fra Jozo! - tiho će fratar.
Časna sestra:
*EBI SE TI I TVOJE KARAMELE!