pozdrav svima!
Sinoć sam napisao ovo što pišem ponovo al sam negdje izgubio!Maloprije prođe žena kraj mene i pita šta kucam? Pišem o mojim promašajima u lovu ona se smije i kaže mi imaš ti još promašaja u životu, jel misliš na ženidbu pitam ja ko fol,znaš ti dobro na šta ja mislim kaže ona i ode.
Da majstor ne maši evo primjera,kako se i pravi promašaji iz lova nadoknađuju na "žrtvama" iz života.
Kad bi pisao o svojim biserima kao strelcu trebala bi mi cijela stranica.Al ja imam imiđž pravog strijelca kod mojih komšija,(PS kad mi ko od Vas forumaša navrati ni riječi o dole navedenom.
Priča nr 1.
Nedjelja popodne kod mene se vani pije kafa i zafrkancije.Kad dođe sin kaže tata telefon pitam ko je kaže ne znam. Ja uletim u kuću kad me kolega zove iz lova na patke da idem kod njega da skupa lovimo.Pitam ga ima li šta kaže sad zasad jedan patak.Kažem mu dolazim samo da otresem komšije.
Iziđem vani složim facu kao tužan. Pitaju me šta je?Ma zvao me kolega on dežurni pita jesam li išao u lov na patke, kad oni što ne ideš ma rekoh neću,hoćeš hoćeš razumijemo mi tebe i istaju da idu, kažem im tenkju idem da odstrijelim 2-3 pa se vidimo, žena viče ja ti ih ne čistila, ma samo ću jednu i eto me nazad,oni se smiju,pitam ih hoću li patka il patku kažu patka neka ženki živih biće ih više.I tako ja ode po "patka" (potok od moje kuće 1km). Čim sam zamakao za brdo zovem kolegu kreni prema meni i ponesi patka. Kad smo se sreli ja patka u ruke opalim 1 metak u zrak i kući. Normalno odmah komšije da vide normalno i pušku samo 1 metak druga cijev čista. Tad sam im zaledio osmijeh prvi put.
Priča nr 2.(namber)
Bio ja gost u skupnom lovu ulovljeno 7 kom. DS. Ja se uslikam sa najvećom (normalno) uradim slike i jednom komšiji koji nemože da čuva tajnu sliku pokažem u povjerenju i kažem mu da ćuti, nemoj sine da me selo nosa po ustima (mi muslimani). Kaže mi ne sikiraj se, ok. još ga pitam hoće li mesa a znam da neće. Normalno nije htio a nedo bog da je zatražio.Nakon 2 dana me komšije pitaju u "povjerenju" jedan po jedan čim si ga??? Karabinom....
Priča nr. 3.
Dogodio se dan da ih nema kod kuće niti jednog, ja odem od kuće oko 250 m u njive i sa 10.m opalim u stožinu (na nju se stavlja sijeno) i vratim se kući nakon dan dva kod mene se pije kafa ja odem u kuću i iznesem karabin rekoh moram ga čistiti iznio i 1 metak (igman) pa da opalim da lakše očistim (bez optike).
Gledam gdje da pogodim oni mi izmišljaju metu dok netko kao iz za....ncije ne reče de onu stožinu e.. baš ću nju. Ležem nanišanim i opalim. Ustajem i kažem da mislim da sam pogodio,kao vidio sam zemlju
iza. Odleti moj sin da vidi.Kad je došao tamo poče da viče da sam pogodio. Naravno mi tamo kad baš "pogodak". Od tada ja ne mašim "za moje komšije".