Negdje u Zagorju u lokalnu birtiju uđe bogati zagrebački obrtnik, te nakon par sati druženja s lokalnim pijancima reče:
-Čul sam, da ste vi v Zagorju visoko baždareni ali ja mislim da je to samo priča i da to nije istina.
-Ajmo se kladit za 5000 eura, da nitko od vas nemre eksati 4 litre vina, jednu za drugom, bez pauze.
-Ak' neko od vas to more, isti tren mu dam 5000 eura !"
U birtiji nastane muk.
Svi su zašuteli i gledali pred sebe, samo je Štef nakon par trenutaka otišel z gostione, kak da mu je neugodno.
Purger se zadovoljno okrene k šanku i naruči si još jedan gemišt.
Pol vure kasnije, vrne se Štef, priđe k purgeru i potapša ga po ramenu:
- " Čuj prijatelj, a jel' ona tvoja ponuda još vredi ?"
Purger potvrdi, i klimne glavom konobarici nek posloži na šank ispred Štefa 4 litre vina.
Štef duboko udahne, zgrabi prvu litru i eksa k'o od šale.
Svi prisutni su ga veselo bodrili.
-Op, op, op…!
Litre su polako nestajale, dok Štefu niz grlo nije skliznula i zadnja kapljica.
U gostionici je nastala opća euforija i veselje jer je Štef osvetlal obraz zagorskih cugera i pijanka se nastavila do duboko u noć.
Purger je izbrojil Štefu 5000 eura i nastavil piti s društvom. Međutim, nakon par tura pijače videlo se da ga nekaj muči, pa nije dugo zdržal te upita Štefa:
- " Čuj Štef, oprosti, al' nekaj me zanima. Kam si nestal onih pol vure koliko te ni bilo v birtiji? Ja sam s početka mislil da si se nekaj uvredil i prešel doma."
- " Aaaa ..., to misliš !" - veli Štef
- "Ma da ti budem iskren nisem bil siguren, pa sem prešel v klet - probati jel' ja to morem !"
